Нафтне мрље пребројаће из космоса
Влада Русије одлучила је да утврди колико у ствари пропада нафте за време експлоатације и транспорта. То ће се чинити помоћу космичких уређаја. Нафнте мрље примећене са сателита моћи ће да се скенирају и да се одреде размере процуривања.
Подаци који сада стижу у владу врло се разликују. Према оценама Росприроднадзора, због хаварија на нафтним бушотинама у животну средину доспе око 50 хиљада тона нафте. Нафтне компаније показују цифру пет пута мању, тачније 10 хиљада тона. Независни еколози тврде да се излива милион и по тона нафте годишње. А Гринпис представља размере васионске катастрофе, саопштава налаитичар финансијске компаније IFC Markets Дмитриј Лукашов.
- Оцена Гринписа је да се излива 1% од експлоатисане нафте. То су неке невероватне цифре – 5 милиона тона годишње. Не знам одакле су узели такве цифре, и може ли им се веровати, али они сматрају да је годишње изливање нафте у Русији упоредиво са хаваријом ВР у Мексичком заливу 2010. године. Да подсетим, тада је дошло до изливања 6,7 милиона тона нафте и последице ове хаварије биле су катастрофалне за природу. Гринпис сматра да се у Русији упоредива цифра излива годишње. Могуће да не би било таквих претпоставки, таквог притиска на нашу земљу, влада је решила да изврши независни мониторинг из космоса.
Према подацима експерата, у Русији најчешће процуривање нафте дешава се за време њеног транспорта. Територије преко којих прелазе нафтоводу су огромне. Пратити свако цурење цеви и на време заменити стари рукав не полази увек за руком. Такве хаварије се појављују неочекивано, али брзо се ликвидирају. И мада оне обично изазивају гласне скандале, највећу штету природи не нансе оне, истиче експерт Савеза нафтних и гасних индустралаца Русије Рустам Танакајев.
- Највећа загађења дају бушотине које су биле конзервисане пре 20-30 година. Немогуће је ликвидирати нафтну бушотину. Цементни мостови, који се постављају у бушотинама временом се распадају. Зато на хиљаде бушотина постепено почиње да излива у околну средину велике обиме нафте и гаса. Такве ствари се дешавају не само на територији нафтне индустрије, већ и тамо где су вршена истраживања, а затим је екпслоатација забрањена. Пример такве врсте су бушотине које се налазе у мору и на обали Казахстана. Тамо су у совјетско време избушили много бушотина, и сада су оне почеле да загађују Каспијско море. Оне се ни на кога не могу пребацити, зато што никаквих правних наследника није остало. За ове случаје посматрање из космоса је једноставно универзални лек.
Ако бушотина, цев или уређај за бушење имају власника, он одговара за загађење жоивотне средине. По закону у Русији осим казни и издвајања средстава за надокнаду еколошке штете, прекршиоцу прети одузимање лиценце. А ако су због изливања нафте угинуле животиње или је нанета штета биљкама, предвиђена је кривична одговорност у виду порапвних радова до две године.
Наталија Коваљенко,
