Николи Тесли се не би допало
Према тврдњама његових најексцентричнијих следбеника и истраживача, Тесла је предвидео могућност путовања времепловом. Да се он нашао у Београду 2014. године, вероватно му се ту не би допало.
Велики научник србског порекла Никола Тесла је постао пионир у оним технологијама, без којих се данашњи свет не може замислити, било да се ради о робототехници или бежичним комуникацијама. Према тврдњама његових најексцентричнијих следбеника и истраживача, Тесла је предвидео и могућност путовања времепловом.
Крајем фебруара представници српске владе, привремене власти Београда и спрски патријарх Иринеј договорли су се да пренесу посмртне остатке научника у порту храма Светог Саве у Београду. Данас се, међутим, они налазе у музеју Тесла. Руководство главног града је изјавило да ће коначно решење бити донето после избора у марту, када буде формирана скупштина Београда, а пре тога ће бити одржана озбиљна друштвена дискусија. Реч је о томе да идеја премештања посмртних остатака има много противника. Дакле, научник је постао објекат спорова, који превазилазе личност Тесле, који је, нажалост, погрешио, када је предвидео да ће новине у 21. веку писати углавном о научним открићима, док ће политичке свађе и злочини бити споредни.
Теслу, најпознатијег Србина на свету, лако је учинити адутом у предизборној кампањи и антиклерикалних либерала и конзервативних странки, нарочито сада када његов музеј због процеса реституције, који се одвија у Србији, може да остане без зграде. Занимљиво је да према видеоанкетирању на улицама Београда, сваки грађанин има мишљење где се морају налазити посмртни остаци, али ретко ко може да бар уопштено каже, у чему се састоји допринос Николе Тесле науци.
Још један предмет вечних борби је религиозност Николе Тесле. Његов је отац био православни свештеник, сам Никола је казао да се од малих ногу, све до старости молио Богу клечећи. Шта више, приписује му се реченица, где је Тесла упоредио Бога са струјом: нико је није видео, али сви знају да постоји. С друге стране, у концепцију православног Тесле се тешко уклапају његови покушаји да нађе одговор на питање, шта треба да се учини да би се свако у васиони рађао као Христос, Буда и Заратустра.
Најзад, још се један парадокс, састоји се у томе, што он никада није завештао да се његово тело кремира, али је полагање његових посмртних остатака у музеју било воља његових наследника.
Председник друштва Свети Сава Душан Зупан у интервју у Гласу Русије подсећа да је СПЦ иницирала сахрану посмртних остатака око храма Светог Саве 2006. године, а друштво, чији је он председник, 2011. године. Све то није повезано с политичкми кампањама, то је морални потез, јер је апсурдно, што се посмртни остаци налазе иза музејског стакла, - сматра Душан Зупан.
- Сматрамо да Никола Тесла мора обавезно да буде сахрањен, а постоји наравно више решења где би могао да буде сахрањен. Нама се чини да је предлог да буде сахрањен у порти храма Светог Саве врло добар и подржавамо га. Не сахрањују се само свеци поред храма, имамо много примера у свету а и у Србији да су угледни људи сахрањивани у портама. То је једно цивилизацијско правило које важи за цело човечанство, да се људи који умру сахране на један или на други начин. Нема сумње да је Тесла био православац и колико ја знам у хришћанским друштвима- Црква је та која сахрањује. Као што сам написао у једном чланку, Владимир Лењин је ипак сахрањен у маузолеју, и то је нешто боље него бити сахрањен у музеју.
Противници преноса посмртних остатака Тесле 8. марта су кренули на митинг у центру Београда. Група у Фејсбуку, која се зове Оставите Теслу на миру, сада броји више од 30 хиљада људи. Један од оснивача групе Зоран Кнежевић у интервјуу Гласу Русије је истакао:
- Београд има Алеју великана. Ако је приоритет сахрана, ако не треба урна да буде експонат, ок, али може да постоји јавна расправа да ли је онда исправније место Алеја великана, него што је то порта око Храма. Не постоји сукоб религије против науке, постоји противљење тренутној одлуци која није правна и није исправна. Та прича која је поменута од стране Привременог већа Београд, како би то могло повећати туристички потенцијал храма је сулуда. А са друге стране Србија је веома мешана средина, нису само православци у Београду, нису само православци поштоваоци лика Николе Тесле. И у том смислу не мислим да је правилно да се веже строго за Српску Православну Цркву, или за било коју. Том логиком његова урна може да буде премештена у двориште америчке амбасаде, јер Тесла је живео у Америци.
Где ће се налазити посмртни остаци Тесле - сазнаћемо средином пролећа. Међутим, постоји занимљиви детаљ. Приликом церемоније опраштања од научника, у јануару 1943. године његово тело је било покривено америчком заставом, градоначелник Њу Јорка је читао опроштајни говор, који је написао словеначки писац, а српску родољубиву песму Тамо далеко је свирао хрватски музичар. Као и сваки геније, Никола Тесла је био пре свега светски човек, кога је – а то се не сме заборавити – поклонио свету управо србски народ.
Тимур Блохин,
