Крим донео одлуку
Гласање и пребројавање гласова на референдуму у Републици Крим и у Севастопољу протекли су у складу са међународним изборним стандардима. Ово је саопштио шеф мисије међународних посматрача Матеуш Пискорски.
Грађани Крима практично једногласно су се изјаснили за придруживање полуострва Русији: за то је гласало више од 96% бирача. 17. марта посланици су усвојили одлуку о независности и обратили се властима Русије са предлогом да прими Републику у састав Руске Федерације. Државна дума ће размотрити ову изјаву 18. марта.
Парламент Крима и градски савет Севстопоља су резимирали коначне резултате референдума. Група независних међународних посматрача је дошла до закључка да је гласање на референдуму на Криму било слободно и учеснике плебисцита нису приморавали да учествују у њему.
17. марта на ванредном пленарном заседању Врховни савет Крима је донео одлуку о независности Републике и обратио се Русији са предлогом да се полуострво прими у састав РФ као нови субјект. Јер сада Крим, у чији састав је као град са посебним статусом ушао Севастопољ, сам одређује векторе своје спољне политике. Наредни корак треба да буде разматрање обраћања Државне думе, говори доцент Руске академије привреде и државне службе при Председнику Русије Кира Сазонова.
- Очекујемо одлуке домова парламента, мислим да ће се све одвијати у складу са федерално-уставним законом од 17. децембра 2001. године. Овај закон допушта примање новог субјекта у састав РФ само по узајамној сагласности. При томе иницијатива треба да потиче од државе која предаје захтев.
Према одлуци кримског парламента, полуострво ће прећи на московско време. У ноћи између 29. и 30. марта становници аутономије ће пребацити казаљке сатова 2 сата унапред. Званична валута у републици већ је постала руска рубља, мада ће украјинска гривна остати у оптицају до 2016. године. Сада су приортетни задаци локалних власти, како је одредио премијер Републике Сергеј Аксјонов, стабилизација финансијског система и енергетска безбендост полуострва. Осим тога, како би Крим постао пуноправан део Русије, потребан је одређени прелазни период.
У усвојеној одлуци кримски посланици су се обратили свим државама света са позивом да признају независну државу коју формирају народи Крима. Ипак реторика Запада се очекивано не мења: тамо су још пре одржавања кримског референдума објавили да он није законит и припретили Русији санкцијама.
Москва са своје стране нуди ЕУ и САД да формирају Групу подршке за Украјину. Како је саопштио руски МИП, ова структура треба да узима у обзир интересе мултинационалног становништва Украјине, подржава легитимне тежње свих становника земље и да не дозволи препород нацистичке идеологије. Осим тога, Група треба да призна право Крима на опредељење своје будућности на основу резултата референдума, као и да гарантује неутрални војно-политички статус Украјине. У случају да Запад прихвати ове предлоге, дијалог може да донесе своје плодове, каже генерални директор Политиколошког центра Север-Југ Алексеј Власов.
- У ширем аспекту одржавање широких консултација о будућности Украјине које би текле у правцу везаном за уставну реформу, а можда федерализацију Украјине, заштиту и гаранцију права руског језика, руског и рускофонског становништва Украјине. У економском погледу, и то се делимично пресеца са изјавама неких европских политичара, могуће су трилатералне консултације о будућности украјинске економије у формату Кијев-Брисел-Москва.
Прдседник Русије Владимир Путин у уторак, 18. марта, иступиће са новим експозео Федералном сабору РФ који ће бити посвећен ситуацији око Крима и позицији поводом молбе Крима да уђе у РФ. Оглашавање експозеа је планирано за 15 сати.
Марија Баљабина,
