Контрабас: Соло за тужног кловна
О неузвраћеној љубави, о недостижном сну, о усамљености, музици... О свему томе и не само о томе говори нова представа Московског уметничког позоришта Чехов под називом Контрабас. У главној улози је популарни руски уметник Константин Хабенски.
Аутор драме Контрабас је познати немачки писац, аутор чувеног Парфимера Патрик Зоскинд. Између осталог, комад је за Зоскинда дебитантски, уз то и биографски. Некада је он сам био музичар, али није постигао успех у тој професији. Као и јунак Контрабаса, који, истина, за разлику од писца Зоскинда, ни у једном другом послу није себе нашао. Тако је и остао у паучини комплекса, разочарања, под притиском повређеног самољубља, у окружењу божанствене музике, која би требало да лечи душу, али одавно не лечи, већ само рањава. Јунак представе је свирач контрабаса, обичан члан оркестра. При томе реч обичан је кључно, он сам на њему инсистира са упорношћу мазохисте. Да, он је егзалтиран, хистеричан, мада не ограђује себе, не штеди се, и вероватно зато одмах изазива симпатију. Ево како предтавља свог јунака Константин Хабенски:
- Ово је човек који тражи, који је сам. То је такав страшан, тужан, незграпан кловн... Како се каже у драми, сан сваког свирача контрабаса је Шуберт. А сан сваког глумца – кловн. То је више мајсторство, оно чему се сви потајно трудимо да тежимо.
Контрабас је у суштини монодрама. Ипак аутор њене верзије за московско позориште није са таквим одређењем сагласан. На сцени је пуно предмета: фрижидер, орман, мердевине, стари лавор, отвор за смеће, боце... Коначно контрабас! И сви ови предмети су увучени у вртешку страсти, сви су укључени у радњу, тврди Константин Хабенски.
- Трудим се да уопште не користим реч монодрама. То је драма, имам партнере. И нека они не изговарају текст, али они издају звуке, и надам се да они од неживих предмета постају живи, зато што је то ипак представа.
На јунаку је фрак који изгледа као туђ. И живот испада туђ. А уз то и страст према успешној певачици која чак не сумња да анонимни свирач контрабаса гаји осећања према њој. У представи су две главне теме које се пресецају, каже редитељ поставке Глеб Черепанов.
- То је представа о губитку способности за човека када он почиње да се бави професијом која није његова, живи са туђим људима и живи туђ живот. Мени се чини да се то дешава често са многима из разних разлога. И наравно, то је љубавна прича, прича о неузвраћеној љубави, према професији, према музици, према жени. Љубави која не може никада да буде остварена.
Контрабас није обична ствар, није једноставна. У тој трагичној фарси много је озбиљних, филозофских мисли. Ипак глумац Хабенски успева да држи салу у напетости скоро два сата без прекида.
Рита Болотска,
