Самоопредељење Крима: Запад жање сопствене плодове

19-03-2014 10:44:38 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Тешко је спорити са тим да ситуација у Украјини већ неколико месеци дестабилизује политичку и финансијску ситуацију у Европи и у свету у целини. Ипак ако се погледа на проблем шире, она се добро уклапа у оште токове геополитичких промена и преформатирање евроазијског и северноафричког простора, започето још 90-их година на полигону бивше Југославије.

Променила се само обојеност датог процеса. Ако су се 90-их и у првој половини 2000-их ове промене у целини дешавале у токовима интереса САД, ЕУ и НАТО-а, крајем 2000-их година дати процес је почео да се уравнотежује све већим утицајем Русије и њених интеграционих пројеката.

Кључни фактор овде је несумњиво постало једнострано проглашење независности Косова 2008. године и касније исхитрено признање датог акта од стране западних држава. Управо косовски преседан у многоме је одредио развој догађаја у другим конфликтним регионима Балкана, Црног Мора и Кавказа.

Реч је о одлуци Међународног суда УН у Хагу о Косову 2010. године, која је фактички признала да једностране декларације сличне врсте одговарају међународном праву. А још у јулу 2009. године америчка Бела кућа је представила Међународном суду УН коментар поводом разматрања ситуације на Косову. Тада је Вашингтон изјавио да правни принцип територијалне целовитости не омета недржавне формације да мирним путем проглашавају своју независност.

Самоопредељење Крима није прво испољавање косовског преседана на простору бившег СССР. Како признају бриселске дипломате које су пожелеле да буду анонимне, управо признање независности Косова од стране Запада је у многоме и подстакло тадашњег преседника Грузије Михаила Сакашвилија да војну операцију у Јужној Осетији – како би једном заувек ликвидирао сопствено „косово“. Резултат је добро познат – самоопредељење Јужне Осетије и Абзахије, признање њихове независности од стране Русије и покушаји ЕУ да повуче добар потез у лошој партији посредством организовања разних посматрача и посредничких мисија.

Ево како је објаснио за Глас Русије став ЕУ искусни немачки дипломата Хансјорг Хабер: политика ЕУ у конфликтним регионима постсовјетског простора у целини нови одмерени карактер, без обзира на објективна неслагања ставова Брисела и Москве.

- У нашем ставу присутно је оно што се може назвати равнотежом. С једне стране, ми не признајемо, на пример Јужну Осетију и Абхазију. Али са друге гарантујемо непримењивање насиља против административних граница. Управо дата равнотежа по мени доприноси стабилности. Главни наш циљ је спречавање обнове конфликта.

У ЕУ и данас покушавају максимално да измиксују утицај кримског референдума. Врховни представник ЕУ за заједничку спољнуполитику и политику безбедности Кетрин Ештон позвала је Русију да ступи у дијалог са руководством Украјине, настави прегвооре са међународном заједницом, како би се разелектрисала ситуација и нашао пут изласка из кризе политичким средствима. Али слично позиви носе апстрактан карактер. Русија је спремна на преговоре. Ипак скоро једногласна одлука становника Крима је свршена чињеница. И није кривица Русије у томе што је косовски преседан пре 6 година радикално преформатирао геополитички простор.

Сарадници органа реда Србије ухапсили су Дарка Шарћа, осумњиченог за трговину наркотицима, саопштила је у уторак агенција АП, позивајући се на србска званична лица. Шарић се налазио у бекству од октобра 2009. године, када су сарадници полиције разних земаља у току међународне операције пресекли испоруку велике партије наркотика код обала Уругваја. У Србији су против оптуженог поднете оптужнице за шверд 5,7 тона кокаина из Латинске Америке у Европу и прање незаконито добијених 22 милиона евра.

Петар Искендеров,