Нови докази о рађању Васионе
Амерички научници тврде да су пронашли доказе првих момената постојања Васионе – „ехо Великог праска“. Нађени су трагови његових гравитационих таласа. Самим тим потврђен је један од сценарија развоја Васионе који се обично назива инфлациони модел. Један од њених отаца је Андреј Линде – дипломац Московског државног универзитета и професор Стенфорда, који је своју теорију понудио 1983. године. И 30 година касније нађен је доказ.
Сарадници Харвард-Смитсоновског центра астрофизике уз помоћ два радиотелескопа на Јужном полу пратили су реликтне зраке. То је врло слаб радиосигнал из епохе младе Васионе, он се простире у милиметарском дијапазону радиоталаса од било ког квадранта. Снага сингала у разним тачкама мало се колеба. По таквим одклонима пре неколико година направљена је карта реликтног фона. Али сада је карта састављена по другом принципу – по поларизацији фонског сигнала. Објашњава професор катедре за асрофизику и звездану астрономију Московског државног универзитета Владимир Липунов.
- Шта је то поларизација? То је просто. Раније како би се ушло у метро, требало је да се убаци новчић од пет копејки. Када путници улазе у метро, петопарци леже хаотично код њих, али да би ушли, треба да окрену новчић дуж прореза, иначе он неће ући. У тренутку када бацате петопарац, дешава се њихова поларизација, сви они су паралелни једни другима.
Поларизациона карта реликтног фона је испала у виду вихора на небу који се понавља. Одакле овај вихор? Намеће се закључак: вихор су изазвали гравитациони таласи рођени у првим тренуцима развоја нашег света после Великог праска. У делижу секунде Васиона је доживела чудовишни потрес или инфлацију – најбурнији одрезак своје историје када се раширила од величине атома до фудбалског игралишта. Затим је наставила да се шири, само спорије, али кругови тих гравитационих талас су се кретали њоме као по води, све даље. Тако је трајало још 380 хиљада година. Док Васиона није почела да пушта микроталасно зрачење. Управо тада су гравитациони кругови и завртели микроталасе у виду вихора, разбацаних по небу. Тако је сада добијен „отисак“ кругова прворођених гравитационих таласа у тренутку када је узраст Васионе износи 380 хиљада година. Владимир Липунов објашњава да се не ради о гравитационим таласима уопште – за сада они директно нису регистровани. Они се одају само индиректно.
- Индиректно откривање гравитационих таласа десило се пре 30 година. Био је отворен радиопулсар – неутронска звезда која лети изнад друге неутронске звезде. Како је показао још Ајнштајн, ове две звезде треба да се сближавају по одређеном закону. И посматрања су потврдила: оне се и зближавају. Али овде је откриће много важније. То су космолошки таласи. Када гледате кроз телескоп у дубину космоса, не можете да видите даље од неке епохе чија је старост 300 и нешто хиљада година од Великог праска. Зато што је тамо Васиона превише густа и непрозрачна. А гравитациони таласи могу да сежу од самог почетка Великог праска. Од тог великог тренутка који не разумемо до краја. И у чему је суштина открића: да је заиста било инфлационо проширење.
Сада астрофизичарима Харвард-Смитсоновског центра могу да се забрину: други колективи покушавају да провере њихов резултат. Али ако се он потврди, истраживачи ће имати шансу на Нобелову награду за физику.
Борис Павлишчев,
