Крим чека економске промене
Размери економске помоћи Криму после његовог прикључења РФ ће износити најмање 88 милијарди рубаља годишње. Тај износ обухвата накнаду дефицита буџета, као и социјалне исплате становницима тог полуострва. Око 180 милијарди може да буде утрошено за изградњу инфраструктуре. Данас руска министарства проучавају, колико ће средстава требати Криму да би достигао руски стандард, као и које промене чекају политички, финансијски систем Крима и сваког његовог становника. За усклађивање политичког, економског, кредитног и правног система са руским пружа се прелазни период до краја ове године. Једно од важних питања је прелаз на руску валуту. Према мишљењу шефа Министарства економског развоја Алексеја Уљукајева, то ће тражити два до три месеца. Планира се да се гривна и рубља користе на полуострву до 2016. године. Међутим, ситуацију заоштрава одлука Националне банке Украјине да обустави испоруке украјинске валуте Криму, што може да остави становнике без украјинске готовине. Према речима заменика премијера владе Републике Рустама Темиргалијева, готовине у гривнама је остало за недељу дана. Међутим, до катастрофе неће доћи: становници Крима неће остати без новца, сматра шеф аналитичког одељења финансијске групе Лајф Капитал Пробизнисбанка Валериј Пивењ.
- То ће само убрзати прелаз на рубљу. Не верујем да је то велики проблем – пребацити на Крим довољну количину готовине у рубљама, те прикључити кримске институције руском међубанкарском тржишту. Техничко превођење Крима на оптицај рубље је неопходно, узимајући у обзир политику украинске Централне банке. На Криму ће повећавати своје присуство руске банке, пре свега Штедионица. Све ће зависити од тога, хоће ли се одмах на Криму отворити представништво Централне банке Русије. Мислим да ово питање није тешко решити.
Социјалне исплате, пензије и зараде ће се плаћати у рубљама од априла. Потпуна интеграција пензијског система, медицинског осигурања и буџетске сфере ће бити завршена крајем ове године. Русији ће требати неколико месеци да би се определила с пореским системом Крима. Данас се разматрају варијанте стварања територије са посебним пореским режимом. Међутим, независно од модела, систем ће морати да се гради од нуле, сматра управни директор групе компанија АЛОР Сергеј Хестанов.
- Порески системи Русије и Украјине се знатно разликују, зато је уствари неопходно увести нови порески систем. Није искључено да ће Крим као довољно специфични регион добити одређене преференције, повластице, које ће му омогућити да се лакше адаптира новој реалности.
Пореске повластице за бизнис морају да привуку на Крим приватне инвеститоре. Бизнисмен Руслан Бејсаров, који се данас бави изградњом вансезонског центра за планинско скијање Ведучи у Чеченској Републици, већ је обећао да ће инвестирати у кримска летовалишта 12 млрд рубаља. Бизнисмен намерава да сагради хотелски комплекс, центар за побољшање здравља, спа-зону, неколико ресторана, аквапарк и голф-клуб. После референдума и стабилизације политичке ситуације Крим постаје веома привлачан за приватне инвеститоре, јер може да омогући високе приходе при мањим улагањима.
Аналитичари кажу да на Криму постоје све могућности за развој пољопривреде, производње вина, воћа, као и за сервисне услуге и образовање. Перспективни могу да буду индустријски сегмент, прерађивачка индустрија, инфраструктурни пројекти и поморска лука. На Криму чекају и крупне руске компаније. Једна од њих може да постане Гаспром. Холдинг се већ обратио властима Крима по питању разраде налазишта нафте и гаса.
Татјана Голованова,
