Руски координатори европске културе

23-03-2014 10:23:31 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Руси заузимају кључне дужности у великим културним инсистуцијама Европе – о томе сведоче два недавна именовања. Тако је Академија светске уметности у немачком Келну у наредне две године изабрала за свог уметничког директора историчара уметности Јекатерину Дегот. А чувени фестивал аустријске престонице Винер Фествохен позвао је историчара позоришта Марину Давидову на дужност координатора позоришног програма.

На међународној сцени Јекатерина Дегот и Марина Давидова су већ више година. Јекатрина је на пример прошле године била један од координатора Норвешког бијенала савремене уметности. Предлог из Келна се може назвати „другом ластом“ – прва је долетела из Бергена, и доста је зачудила Јекатерину Дегот.

- Треба да истакнем да је то мал те не први пут. Не знам случај да координатори из Русије координирају међународни пројекат. У извесном смислу то значи да им је нешто из нашег контекста занимљиво.

Академија светске уметности ради у Келну од 2012. године као мрежна организација која обједињује теоретичаре и практичаре из многих земаља. Могуће је да је најприметнија њена разлика у односу на сличне европске установе чврста намера да се удаљи од европоцентричне верзије историје културе. На пример, за савремене уметнике у њој је разрађен социјални програм који подразумева стипендију у Келну од три до 12 месеци. И бирајући стипендисту, руководиоци дају предност представницима неевропских земаља. Јекатерина Дегот је члан академије од тренутка оснивања. Према речима немачких колега који је познају, то што ће она представити у наредне две године као уметнички директор биже узбудљив програм који наводи на размишљање.

Очекивања аустријских колега од Марине Давидове за сада су непозната – координатор позоришног програма Бечког фестивала она ће бити тек 2016. године, али већ наредне године учествоваће у његовој припреми као консултант.

Руси су традиционални учесници Бечког фестивала током низа година. 80-их година, на пример, на њему је изведена кантата Алфреда Шниткеа Историја доктора Јохана Фауста, компонована по наруџби Бечког концерног удружења. Касније је позориште Школа драмске уметности предтавио величанствену представу Анатолија Васиљјева Шест лица тражи писца. 2000. МХАТ је приказао на фестивалу поставку драме Тероризам, а један од најсвежијих утицаја Бечлија, Пукшинове приче, на сцени представља Театар нација. Да ли ће доласком руског координатора бити више руских имена на програму Бечког фестивала сада је рано рећи. Али једно је Марина Давидова обећала већ данас:

- Потрудићу се да сачувам традицију Бечког фестивала, а у њему је увек била лествица од доброг позоришног конзервативизма до најавагнарднијих појава. Управо разноврсност, не само жанровска, већ и естетичка, мене је увек привлачила.

До сада ни Бечки фестивал, ни Академија светске уметности у Келну нису позивали на водеће улоге предтавнике Русије. Промена до које је дошло значи само једно – поверење и жељу за сарадњом.

Олга Бугрова,