Да ли су неутронске звезде саме?
Неутронске звезде могу бити центри система попут Сунчевог. Аустралијски астрономи тврде да се око једне од њих окрећу астероиди, а можда и планете. Неке њихове колеге сматрају да је такав закључак споран. Али, ако је тачан, испоставља се да систем планета може постојати поред било које звезде.
У публикацији аустралијских астронома у часопису The Astrophysical Journal Letters каже се да је примећен прекид у импулсима једне од неутронских звезда које се окрећу, односно пулсара. Овакве звезде шаљу узак зрак радиоталаса, понекад заједно с рендгенским зрачењем и видљивом светлошћу. Зрак се окреће заједно са звездом и с времена на време се подудара са смером ка земљи. Ови импулсни сигнали се понављају у врло правилним временским размацима. Прекид у периодичности ће указати на то да се са звездом нешто десило. Овакве прекиде Аустралијанци су приметили код пулсара у сазвежђу Крме (Puppis), посматрајући га радиотелескопима. За 15 година параметри сигнала су се мењали. По њиховом мишљењу, кад моћан зрак доспева на још један у низу астероида овај испарава претварајући се у плазму. Опна од плазме обмотава пулсар у виду магнетног екрана, успорава његово окретање и истовремено утиче на процес рађања зрака.
Али, како су се око пулсара појавили астероиди? Јер, пулсари су оно што је остало на месту експлозије супернова. Аутори публикације претпостављају да се део материје супернове звезде која се разлетела са временом враћа и сабира у облику диска који окружује неутронску звезду. А у диску се поново формирају астероиди, а можда и планете.
Међутим, чудне ствари које се могу запазити кад су у питању импулси, могу се објаснити и другим разлозима, сматра водећи научни сарадник одељења за космичку астрометрију Института за астрономију РАН Александар Багров. У међузвезданим просторима има много ситних тела која лутају као што су једра комета,
- На сваку звезду Галаксије има на минимум хиљаду таквих луталица. Ако нека случајно пролети и удари у неутронску звезду доћи ће до појава о којима пишу аустралијски астрономи. Судар с неутронском звездом треба да промени период њеног окретања. Ову публикацију видим као сведочанство за то да се са звездом сударила галактичка луталица, а нипошто не астероид који је поред ње постојао.
Премда, има аргумената у корист хипотезе Аустралијанаца. У нашој Галаксији је откривен најмање један пулсар с диском. А у близини другог су још 1992. године примећена два објекта која личе на планете. Говори доцент астрономског одељења факултета за физику МДУ Владимир Сурдин:
- Још увек не схватамо од какве материје су се формирале ове планете ако је све требало да се разлети услед експлозије. Зато је идеја да су и астероиди могли да се сачувају поред пулсара сасвим логична. Пулсар је моћан извор и радио зрачења и рендгенског зрачења док је млад. Ако зрак може да доспе на астероид и да га примора на делимично испаравање. Облак плазме мења зрачење пулсара, омета га да иде према нама, према Земљи. То је нормална идеја, с физиком је ту све у реду. Наравно, треба је испитати и проверити, али на први поглед изгледа логично.
Није јасна друга ствар. Супернова звезда после експлозије губи већи део своје масе, дакле, слаби и гравитационо поље. Све што се вртело око ње – планете, астероиди и комете, - требало је да напусти околину неутронске звезде која се појавила. Ипак, део материје коју је разбацала експлозија због нечега успорава и креће се назад према пулсару стварајући диск. Класични закони небеске механике нису у стању то да објасне, истиче Владимир Сурдин. Очигледно, појава је много компликованија него што можемо да замислимо.
Борис Павлишчев,
