Месечеве мисије и смањење ризика

24-03-2014 10:22:30 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Будуће експедиције на Месецу ће се суочити са многим опасностима, између осталих метеоритском опасношћу. На Земљином сателиту практично нема атмосфере, зато се чак и мањи метеор апсолутно не успорава, те је његов погодак способан да озбиљно оштети грађевине на Месецу. Додуше, експерти сматрају да такав ризик може да се сведе на минимум.

Непрекидни мониторинг површине Месеца се води у току 8 година. Телескопи на Земљи су уперени у Месец, фиксирајући севања од пада метеорита. Током читавог периода опсервације је фиксирано 300 севања. Најјаће је било у септембру протекле година, недавно су објавили појединости. Енергија ударца камена од 400 килограма са брзином 17 километара на секунд научници су упоредили са експлозијом 15 тона експлозива. На месту пада метеорита је настао кратер дубок 40 метара. За човека са Земље је то севање било попут сјајности Поларне звезде. Тешко је замислити шта би остало од стамбеног модула на Месецу да га је погодио такав камен. Међутим, вероватноћа таквог погодка астронаута или станице је ништавна: то се може десити једном у току неколико хиљада година. Проблем је у другом, - каже шеф оделења Института астрономије РАН Олег Малков.

- За боравак људи на Месецу су много опасније ситне честице. Трунка прашине, која лети са огромном брзином, може да пробије скафандер, те би се човек угушио. Месец стално бомбардују такве честице попут главе шибице, чак и ситније. Са Земље се то не види. Међутим, астронаути на Месецу ће то раније или касније сигурно осетити.

Астронаути различитих експедиција америчког програма Аполо излазили су из модула на Месец, укупно су се тамо налазили недељу и по дана. Пре 40 година опасност од микрометеорита се потцењивала, ништа се није десило чисто случајно. У будућим мисијама ће бити предузете мере заштите, - убеђен је доцент астрономског оделења физичког факултета МДУ Владимир Сурдин.

- Дуговремену базу је боље сакрити испод земљишта на дубини 2 до 3 метра. У току неколико година ће обавезно доћи до таквог поготка. Није то тешко извести због тога, што је на Месецу лако земљиште због слабе гравитације. На то рачунају они, ко планира лет на Месец. Станице за дужи боравак ће бити слични земуницама. Биће саграђени подземски бункери за апаратуру и за космонауте.

Слој земљишта ће уједно штитити људе и од радијације. Ако настане потреба да се изађе напоље скафандери не могу да имају оклопе. Међутим, ни они не би помогли због огромне брзине метеорита. Мораће се свести на минимум излазак људи, треба превалити максимум обавеза на роботе. Обим земљаних радова могуће је скратити при тачном избору места слетања, - наставља експерт.

- Треба планирати лет експедиција у места недавног пада метеорита. За геологе су то корисна места. Све до сада нико није добио узорке месечевог тла из унутрашњих области Месеца. Бушили су само за дубину од 2 метра. У овом случају метеорит сам копа јаму, дубоку неколико десетина метара, из које се могу узети ти геолошки узорци. Они су интересантни, свежи, неприступачни раније.

Статистике меторитске опасности на Месецу полако се акумулирају. Скоро 5 година око њега кружи орбитална сонда НАСА. Од марта протекле године до марта ове године она је 4приметила више од 20 нових кратера и више од 200 трагова од излетања остатака метеорита. Важно је било да се сазна да се избијене из тла честице распршавају за десетине километара, стварајући опширну опасну зону. То ће такође бити узето у обзир при планирању месечевих експедиција.

Борис Павлишчев,