Истина речи Јурија Бондарева

24-03-2014 10:24:15 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Уметности је историја историје и историја личности. У то је уверен руски писац Јуриј Бондарев. Он је напунио 90 гоидна. Данас је он један од малобројних преживелих писаца фронташа који су донели у совјетску књижевност рововску истину о Великом Отаџбинском рату.

Јуриј Бондарев је ратовао од 1942. до 1944. године. Бранио је Стаљинбрад, ослобађао Кијев, био је рањен код Житомира. У књижевност је ушао, може се рећи, са бојног поља – почео је да објављује крајем 40-их. И врло брзо његовим борбеним наградама придружиле су се многобројне државне и књижевне награде. А прошле године Јуриј Бондарев је добио награду Јасна Пољана коју понекад називају наградом Лав Толстој. Писац ју је добио у номинацији Савремена класика за величанствену ратну приповетску о рату "Батаљони траже ватру". Сви смо ми изашли из бондаревских Батаљона – једном је рекао чувени белоруски прозаик Васиљ Биков у име писаца фронташа. Велики Отаџбински рат главна је тема Јурија Бондарева. При томе он га је описивао не само као хероизам у борби, већ и као живот ван борбе. Као ту исту рововску истину за коју је рекао следеће: Рововска истина је врло велика веродостојност. То су они детаљи односа војника и официра без којих рат изгледа само као огромна карта са стрелицама које означавају правац удара. У интервјуу за Глас Русије Јуриј Бондарев је наставио ову мисао:

- Хтео сам да покажем рат онаквим какав је био. Нисам хтео овде да користим лепе мотиве, лепе боје, а не могу да поднесем ни мрачне боје, црне, без светлости. Без обзира што сви моји јунаци завшавају трагично, остаје осећај наде.

Као ратни писац Јуриј Бондарев је низ година био у центру пажње кинематографије. Према његовој ратној прози снимљени су филмови који су постали совјетска филмска класика. То су: Последњи рафали, Врући снег и Батаљони траже ватру. Екранизовани су романи Обала и Тишина, посвећени животу после рата, али са сећањем на рат. У управо Бондарев је био сценариста грандиозне филмске епопеје о Другом светском рату Ослобођење, коју су совјетски фимлмски ствараоци направили у сарадњи са колегама из неколико европских земаља.

Деценије стваралаштва Јурија Бондарева су садржале у себи не само лепу књижевност, већ и неколико зборника књижевних критика у којима се писац изражавао са оштрином публицисте. Публицистика је проникла и у његова каснија дела – такав је на пример роман Без милосрђа. Јуриј Бондарев је од оних људи који не умеју да изневеравају своје идеале, између осталог идеале прошлости, без обзира што је та прошлост отишла бесповратно. Тешко му је било да се помири са распадом СССР, и он није прихватио многе промене које су дошле у руски живот. У интервјуу за Глас Русије, може се рећи, признао је да је помало Дон Кихот.

- У људском друштву Дон Кихоти су неопходни, чак и ако су нереални у својим поступцима. Дон Кихот се подчињавао својој машти, али у суштини машта јесте реалност: не може се замислити оно чега нема на земљи. Било да су то ветрењаче, било да је то непријатељска војска, непријатељи и слично, то је све једно борба.

Како би се разумео писац, треба прочитати његов адела. Јер како је приметио Јуриј Бондарев, у сваку књигу је уложио читавог себе, тако да се може рећи: књига, то сам ја.

Олга Бугрова,