Између Кубе и Украјине
У ситуацији кад видимо спремност Европе и САД да поздраве свргавање законито изабране власти од стране револуционарних маса у Украјини, поставља се питање, зашто се по угледу на Украјинце не побуне и други народи који живе под јармом владара које Запад не воли? Рецимо, Кубанци?
Без обзира на распад социјалистичког блока и изолацију кубанских власти на међународној сцени, на огромна средства која САД издвајају за финансирање кубанске опозиције (само за време док је Барак Обама на дужности председника Агенција САД за међународни развој (USAID) је добила преко 100 милиона долара) и подршку коју би побуњеници добили у САД и Европи, о таквој револуцији нема ни речи.
Разуме се, одсуство антикастровске револуције амерички гласници слободе и њихови пољски следбеници приписују терору тоталитарног режима, али је кад су у питању Кубанци које нико не би смео да оптужи за кукавичлук, то скоро увреда. Разуме се, организација устанка via Facebook у земљи где је интернет још увек скупо задовољство је немогућа. Али, тако је било и 1959. године, кад је кубанска револуција свргла Батистин крвави и корумпирани режим. У поређењу с њим прогони опозиционара од стране браће Кастро изгледају врло умерено. Најтежи грех који браниоци људских права приписују кубанском руководству су честа хапшења опозиционара на кратко време.
Само за један злочин на Куби прети врло строга казна: за примање од САД финансијских средстава за противдржавну делатност може се добити до 20 година затвора. То је на свој начин јасно: САД су непријатељска држава која плански уништава економију Кубе уз помоћ најдужег економског ембарга у читавој историји човечанства, који траје непрекидно од 1960. године и треба да представља реванш САД за национализацију имовине америчких мафијаша.
Ако се репресије према кубанској опозицији не могу назвати терором, недемократска власт је слаба и налази се у међународној изолацији, а људи живе у беди, човек се и нехотице пита: зашто не изађу на улице да захтевају капитализам?
Можда се одговор састоји у томе да људи не желе капитализам?
У сваком случају, док су живи они који се сећају времена Батисте кад је 90% минералних ресурса, 80% индустрије и 40% плантажа припадало Американцима. Амерички гангстери су куповали наклоност председника земље у виду златног телефонског апарата који се и сад може видети у Музеју револуције у Хавани. А данас, независно од општег ниског животног стандарда, на Куби функционише најбољи систем бесплатног здравства у Северној и Латинској Америци и бесплатно образовање на свим нивоима.
Искуство земаља као што је Украјина, која је постала демократска како би створила олигархијски режим који се ослања на тоталну корупцију, а који се не боји ни садашње револуције, објашњава зашто Кубанци не желе да изађу на улице.
Између Украјине и Кубе треба спровести још једну паралелу. На територији Кубе се налазе војне базе друге државе, као и у Украјини за последњих двадесет година. Истина, с једном битном разликом.
Војна база Гуантанамо представља 129 квадратних километара територије републике Кубе, које су САД окупирале почетком прошлог века. По уговору из 1903. године Куба је пристала на изнајмљивање Гуантанама за 2.000 долара – алтернативу изнајмљивању представљала је окупација целог острва која би уследила. 1934. године изнајмљивање је коштало 4.085 долара. После кубанске револуције 1959. године Куба је одбила новац за изнајмљивање и захтевала је од САД да напусте острво. Од 2002. године по одлуци председника САД Џорџа Буша Млађег на Гуантанаму ради затвор у којем америчке специјалне службе, кршећи све норме међународног права, држе, испитују и муче држављане других земаља киднаповане у различитим крајевима света.
Русија је за лоцирање Црноморске флоте сваке године Украјини плаћала 98 милиона долара. Сад кад је Крим ушао у састав РФ Русија ће престати да плаћа овај новац. Још један губитак који поред губитка самог Крима, укидања попуста за гас и пада извоза Европска унија неће надокнадити Украјини. То није сигнал који пружа велику наду земљама које пожеле да се одлуче између Запада и Истока.
Агњешка Волк-Лањевска,
