Избори за Европски парламент: ултрадесни, ултралеви, евроскептици?
За непуна два месеца у 28 земаља ЕУ биће одржани избори европских посланика. Европа ће добити нови парламент, који ће одредити њен курс у наредних 5 година.
Три главна питања треба да решава нова власт – колико јак ће бити утицај ЕУ, коју економску политику ће водити и какав ће бити однос нове власти према имиграцији.
Избори који се традиционално одржавају у јуну овог пута су специјално померени за мај – у циљу да се повећа одазив бирача. Али постоји бојазан да одазив може да буде крајње низак, безобзира на широку предизборну кампању, која је започела још у септембру прошле године. И мада за признање избора успелим нема минималног прага излазности, легитимност новог парламента ће изазивати сумње.
Затим ће уследити избори за председника Европске комисије – они су заказани за јул. Шеф извршне власти ЕУ са своје стране бира се у Европском парламенту од кандидатура које ће понудити Европски Савет. У суштини избори европских парламентараца једина су шанса европљана да утичу на политику ЕУ. Шеф Европске комисије треба пре да одговара очекивањима шефова европских држава.
Основних партија које претендују на места у Европском парламенту има шест. Сада већину места има Европска народна партија, иза ње иду социјалисти на челу са актуалним председником Европског парламента Мартином Шулцом. Даље са великом разликом либерали и демократе, зелени, конзерватори и реформисти, партија левих. Сада последња има мање од 5% мандата. Ипак експерти истичу да се ситауција променила. Говори експерт за унутрашњу политику ЕУ Центра за европска истраживања у Бриселу Соња Пједрафита.
- На изборима за Европски парламент ове године постоји још један моменат који изазива бојазни – растући утицај партије евроскептика у свим земљама чланицама ЕУ. Десних, левих, популистичких, националистичких, могуће не радикалних али крајње скептички расположених према ЕУ. Сада су у Европском парламенту главни евроскептици партија Независности Велике Британије. Али ситуација може да се веома промени после избора – о томе говоре сва анкетирања.
Девиза мајских избора је : деловати, реаговати, достизати. Европљани су уморни од обећања, популарност имају ултрадесни и ултралеви. Према прорачунима листа Економист они могу да добију до 25% места у новом парламенту.
Европска дужничка криза која је започела неколико месеци после избора 2009. године дотакла је већину земља ЕУ, најјаче је ударила по Јужној Европи – Грчкој, Кипру, Италији, Шпанији, Португалији. Због мера строге штедње друштвено одобравање европских лидера се смањило. У целини само у 4 земље ЕУ ниво подршке руководству уније премашује 50%. Гласови евроскептика најгласније се чују у Фрнацуској, Великој Британији и Холандији. Лидери ултранационалистичких странака у тим земљам су чак дали иницијативу да се на изборе изађе у коалицији. Ако у њиховом програму није реч о потпуном изласку из ЕУ, онда о реформисању и ограничењу њене власти јесте.
Улог је на престојећим изборима за Европски парламент посебно висок. Каква ће бити будућност читаве Европе, да ли ће земље одабрати курс веће интеграције или већу аутономију влада? Или ће одабрати иступање из састава ЕУ? Ако се не разматра тако радикални резултат, прогнозе показују да предњаче социјалисти, општи удео центриста опада, а трећа места припашће опозиционим ултрадесничарима, ултралевичарима и евроскептицима.
Јекатерина Иванова,
