Русија и НАТО: понављање пређеног
Дијалог између Русије и НАТО је прекинут. Прошле недеље је Северноатлантска алијанса објавила да прекида сарадњу с Русијом. Москва је са своје стране из седишта НАТО у Бриселу повукла свог сталног војног представника. Како се истиче у Москви, даља сарадња ће се одвијати у зависности од практичних корака алијансе.
Северноатлантска алијанса је 4. априла напунила 65 година. Али, као и у тренутку свог оснивања НАТО у Русији тражи непријатеља, и у време кризе не даје предност дијалогу, већ раскиду односа. Због става Москве о Украјини алијанса је прекинула сарадњу с РФ, између осталог, и у хуманитарној области. Истовремено, НАТО интензивније сарађује с Кијевом. У Украјину путују стручањци НАТО, планира се заједничка обука. И премда се не говори о званичном примању Украјине у НАТО, Запад ју је практично прогласио зоном својих интереса, истиче стручњак Центра за одбрамбена истраживања РИСИ Сергеј Јермаков.
- Основни принцип постојања НАТО је 5. члан Северноатлантског споразума, којим се предвиђа колективна одговорност и колективна одбрана свих земаља-чланица у случају спољне војне агресије. Међутим, НАТО данас није толико заинтересован за потрошаче, колико за добављаче безбедности. С ове тачке гледишта ширење броја земаља-партнера, односно увлачење у своју орбиту земаља које припрема по својим стандардима, које наоружава и с којима одржава заједничке вежбе, за НАТО има огромну важност. Самим тим он шири своју зону утицаја. Али, с друге стране, не жели да донесе озбиљну одговорност у ову зону утицаја. Због тога се Украјини нуди проширено учествовање у различитим програмима НАТО, али не и формално чланство.
Друга ствар су земље које су већ у алијанси. Од 1999. до 2009. године чланице НАТО су постале 12 источноевропских држава. Оне су биле потребне како би се пришло ближе Русији. У периоду „отопљења“, кад су Русија и НАТО успоставили дијалог и изјавили да је хладни рат завршен, северноатлантском блоку није било потребно јачање војне компоненте на истоку. Он је чак и у документима забележио да нема таквих намера. Међутим, чим се појавила нова криза у Естонији, одлучено је да се на свега 300 километара од руског Пскова лоцира друга ваздухоповна база НАТО, да се у Румунију пошаље још 175 морских пешадинаца, а да се у Црно море упути амерички разарач „Доналд Кук“, који је снабдевен системом за противракетну одбрану „Иџис“. Ове активности очигледно противрече постојећим споразумима између Русије и НАТО, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
- Полазимо од тога да у односима између Русије и НАТО важе одређена правила, укључујући Римску декларацију и утемељивачки акт Савета Русија-НАТО, по којима не треба да постоји стално војно додатно присуство на територији источноевропских држава.
Уместо покушаја да се пронађе компромис алијанса даје предност јачању конфронтације и најављује прекид свестране сарадње с Русијом. Практично, за 65 година постојања позиције НАТО су остале непромењене, коментарише главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко.
- НАТО и даље остаје глобални инструмент војне доминације Запада. Током година, од тренутка стварања НАТО алијанса се из регионалне одбрамбене организције претворила у организацију с глобалним намерама. НАТО жели да игра улогу светског жандарма. И у овом смислу ћемо у току наредних година моћи да видимо проширење спектра одговорности НАТО, мешање НАТО у све нове конфликтне ситуације на свету. Организација Варшавског споразума више не постоји, а НАТО остаје, шири се и већ је приступио подизању нове гвоздене завесе дуж западних граница РФ.
Ипак, раскидајући сарадњу, НАТО оставља место за свој нови маневар. Генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен је изразио наду да ће се без обзира на све, пројекти сарадње везани за Авганистан наставити. Русија је обезбеђивала транзит западне војне мисије у Авганистан. И ради сопствене користи алијанса је спремна да по ко зна који пут коригује своје изјаве.
Наталија Коваленко,
