Неефикасност ослањања САД на једнополарност и светску хегемонију
Неефикасност ослањања САД на једнополарност и светску хегемонију најјасније се испољило у Латинској Америци. Агресивна политика Вашингтона у том региону која не трпи поговора, исто као у многим другим деловима света, окренула је против САД чак најближе суседе.
Латинска Америка је јединствен регион где редовно на власт демократским путем долазе политичари леве оријентације. Они виде глобализацију коју гурају САД као империјализам за њих неприхватљив. Читава финансијска, војна, политичка и пропагандна моћ САД ништа не може да учини са таквим земљама као што су Куба и Венцуела. Оне су биле и остају принципијални, ватрени противници северноамеричког модела живота и свести, заснованог на надмоћи САДнад осталим и жељи за њиховом контролом. У другим латиноамеричким земљама према суседима се односе са извесном суздржаношћу, која, између осталог, понекад пуца. Па и у целини тешко да могу да се нађу искрени савезници и сателити Северне Америке међу земљама које се налазе у непосредној близини.
Директор Научно-информационог центра Института за Латинску Америку Александар Харламенко је подсетио како је недавно државни секретар Џон Кери назвао Латинску Америку задњим двориштем САД и истакао оштру негативну реакцију латиномамериканаца на то.
- То да је морао да се ограђује од таквих речи и да изјављује да Монроова доктрина није основа политике САД у овом региону доказује да Вашингтон мора да коригује свој курс. Ова жалосно чувена доктрина из 1823. године тврдила је: обе Америке су за САД. Мора се признати да Латинска Америка повећава своју улогу у савременом свету. Али то не значи да се политика САД коренито променила. Исти тај Кери је изјавио да ће они популарисати демократију у Латинској Америци.
Овакве изјаве тешко да се могу назвати успешним и дипломатски компетентним. Латиноамерчке земље могле су у детаљима да посматрају каквим средствима је демократија била популарисана у Југославији, Ираку или Либији, до каквих је то довело резултата. Зато руководство исте те Кубе или Венецуеле је спремно да се меша у унутрашње послове ових земаља, тим пре што су одговарајуће декларације већ изречене. Политика велике палице је себе преживела, али Вашингтон то никако да схвати, производећи нове политичке противнике код граница САД.
Са свој очигледношћу оцењујући опасности које потичу од стране САД, латиноамеричке државе стварају консолидациони регион организације без учешћа САД. На то их делимично подстиче економска блокада Кубе коју осуђује цео свет, али постоји као жесток и потпуно ирационалан анахронизам. Ништа мање оштру реакцију у региону не изазивају ни покушаји свргавања влада Венецуеле, Боливије, Еквадора. Геополитички успех Вашингтон није овде постигао, зато су се појавили нови непријатељи. Професор Високе школе Економије Олег Матвејчев истакао је да се Северна Америка вековима без пардона односила према својим суседима.
- Прекрајала је карте, мењала председнике и диктаторе, манипулисала јавним мњењем и безбожно експлоатисала латиноамеричке земље. Корпорације САД су извлачиле профит, не стидећи се својих грабљивих амбиција. Ниво стандарда је био врло низак у Латинској Америци, у току су биле бескрајне револуције. Ипак због актуалне глобализације, између осталог информационе, народ је тамо постао паметнији и почео да схвата шта се дешава. Одатле популарност левих идеја на нивоу елита. Они не желе да зависе од САД, потребна им је самосталност.
Очигледно управо због све веће тежње региона ка независности од егоистичке политике САД, у Вашингтону тако ревњиво примају улазак једне од кључних његових земаља – Бразила – у БРИКС. Јер у том перпсективном удружењу јаких и угледних држава које гледају у будућност места за САД једноставно нема.
Иљја Харламов,
