Европа је превише заузета својим пословима да би досила строге антируске санкције
Док је руска делегација решила да напусти пролећно заседање Парламентарне скупштине Савета Европе у знак протеста против санкција уведених Москви – лишавања права гласа до краја године и изузимање од учешћа у раду руководећих органа – у Европи ова ограничења разматрају као крајње либерална.
Ипак, како истичу експерти, на нешто озбиљније Европа није спремна – све је гласнија нежеља неких земаља да уступају сопствене интересе због нечије спољне политике која их се у целини мало тиче.
Али реч није чак о погаженим идеалима међународног права. Не зна се за друге, али ЕУ и САД не треба томе учити. Европу брине неколико других, много ближих питања. Коменарише експерт Центра за Европску политику у Бриселу Аманда Пол.
- Одлука коју је донела Парламентарна скупштина СЕ врло је либерална. То је најмање од оног што је могло да се деси. У целини може да буде реч не само о санкцијама од стране ЕУ, то могу да буду ограничења која се тичу руског енергетског сектора: смањење цена поводом отварања тржишта Саудијске Арабије, иранска нафта, ограничења у банкарском сектору која ће имати моменталан утицај. Али до сада је међународни одговор на акције Русије био врло млак. Неки људи, или тачније речено земље, имају бојазан поводом последица, обратне реакције тих дејстава. ЕУ је превише заузета својим пословима и тако како могуће санкције могу да утичу на саму унију. Неке земље су забринуте тиме какав утицај санкције могу да имају на њихову економију, на њихове трговинске односе са Русијом. Није тајна да такве земље као што је Холандија имају врло значајне трговинске везе са Русијом.
Такође је постојао договор да у случају даље нестабилности у Украјини ЕУ прелази на такозвани „трећи блок“ санкција – строжи економски одговор. Али до сада ЕУ није сматрала ситуацију довољно озбиљном да пређе на 3. стадијум. ЕУ је дала много гласних изјава поводом Русије, како ће она бити кажњена, како ће се негативно одразити њена дејства на односе са ЕУ, али до сада ове речи нису биле поткрепљене делима.
Многи експерти сматрају да придруживање Крима Русији јесте свршена чињеница, која Европи мада се и не допада, она са тим ништа не може или не жели да учини. Али у ЕУ сада су као никада раније јака сепаратистичка расположења, и овде се веома плаше да оно што се десило на Криму (а западни медији, грдећи Русију, несмотрено су овој чињеници пружиле велику пажњу) – изазваће у Европи ефекат бомбе. Зато Европа не може да назива ствар решеном, каже Аманда Пол.
- Историја не може тиме да се заврши. Ако се тако десило с Кримом, шта ако се исти деси још негде, у другој земљи? То је врло озбиљан преседан, зато треба промислити све могуће узвратне мере.
При томе Европа схвата да нема никаквих резона за Русију да упада на територију Источне Украјине. Оно тшо их плаши јесте политички утицај Русије – на предстојећим изборима ЕУ не жели да види проруски расположеног кандидата који ће пдоржати захтеве региона о већој аутономији и одржавању веза с Русијом.
- Ми не разматрамо могућ упад Русије на територију Источне Украјине. Не мислим да постоји таква вероватноћа. Важно је сачувати стабилност и безбедност у региону, посебно пред предстојеће изборе који ће се одржавати на читавој територији Украјине. Не желимо да неки региони не гласају на дан гласања. То ће учинити изборе нелегитимним.
Јекатерина Иванова,
