Кримска антика
Међу знаменитостима руског Крима првенство држе градови споменици античког доба. По археолошкој карти полуострва може детаљно да се проучава грчко-римска старина, која је постала извор европске цивилизације.
Међу најпознатијим адресама је престоница Босфорске државе Пантикапеј, сада је то Керч, као и римска тврђава Харкас у близини данашње Јалте. Али најзначајнија адреса је градиште Херсонес Тавријски на територији савременог Севастопоља.
Од 6. века до 1. века пре наше ере на Криму се активно увећавао број грчких насеља. Било их је на стотине, о чему данас сведоче рушевине античких градова и на земљи, и испод земље. И чак под водом, као древна Акра која је потонула у Црно море у 4. веку пре наше ере и археолози су је открили тек 80-их година. Херсонес је имао више среће, говори сарадник Херсонеског археолошког националног парка Олга Грабар:
- Херсонес није био главни. Он је био основан у епоху Велике грчке колонизације, као и други, али у време свог процвата, приближно средном 4, почетком 3. века пре наше ере, он је заиста био величанствен. Био је једини који је остао за време варварске најезде и наставио да постоји у саставу Византијске империје. Историја античког Херсонеса се полако претворила у још једну хиљадугодишњу историју. И у томе је његова особеност.
Херсонес је постојао у окружењу Скита, варвара, како су их одређивали Грци. Скоро непрекидни ратови са Скитима били су тако изнурујући, да је у одређеном тренутку своје историје град почео да тражи заштиту од Римске империје. Ево зашто херсонески грчки споменици имају и римски траг. Овде је низ година стајао римски гарнизон. Од римског доба у Херсонесу се одлично сачувала калдрма у главној улици града, темељи појединих грађевина, цисерне за сољење рибе. Римским се назива период почев од друге половине 1. века пре наше ере. До тада Херсонес је одавно постојао као успешни град-држава, говори Олга Грабар.
- Историја и култура античког Херсонеса врло упечатљива је потврда огромном стваралачког потенцијала који је постојао у грчком полису, тачније граду-држави. Грађани Херсонеса су успели да претворе стеновиту, скоро безводну територију у један од напредних крајева света. Они су блиставо решили проблем безбедности, створивши један од најбољих одбрамбених система свог времена.
Од древног Херсонеса до данас су се сачували јединствени споменици. То је на пример живописни портрет младића насликан у техници енкаустике, тачније када је везивна супстанца за боје восак. Такође ту су величанствени мозаици од морског шљунка, премети од стакла, оликане посуде. Међу раритетима су епиграфски споменици, тачније државни укази уклесани у камну, најчешће мермеру. А уз то, ту је и мермерни олтар посвећен богињи Немизиди, покровитељици гладијатора и глумаца. Као архитектонски споменик Херсонес је слојевит, јер град је постојао две хиљаде година.
Херсонес Тавријски археолози брижљиво раскопавају већ скоро два века, мада древни град који је заузимао површину од 40 хиљада хектара, истражен је само на трећину. И ова кримска земља још увек чува много загонетки.
Олга Бугрова,
