Европски парламент – „чудна творевина“?

19-04-2014 07:00:30 | | Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs |


17. априла у Стразбуру завршена је пленарна седница Европског парламента. Према правилнику она се не разликује од претходних ни по чему нарочито. Али по карактеру може се сматрати историјском. Заједно са окончањем заседања у прошлост одлази делатност актуалног, 7. по реду главног законодавног органа јединствене Европе.

На свој наредни сусрет европски народни изабраници ће се окупити сада тек у јулу. Истина, већ у новом саставу. Како се саопштено раније, од 22. до 25. маја грађани земаља чланица ЕУ ће бирати своје представнике за 8. по реду Европски парламент.

Историјских тема за дискусију на дневном реду није било. У кулоармима су се чуле шаљиве изјаве, прављени су групни снимци за сећање – јер најмање трећина парламентараца од актуалних 766 растаће се после избора са својим уобичајеним фотељама. Судбоносних речи било је више него довољно и раније, приликом разматрања теме украјинске кризе. Ова расправа је била још једно испољавање центрифугалних снага које вуку стразбуршки законодавни орган Европе у разне, понекад сасвим супротне стране.

Рецимо, пољски представник европских конзервативаца Павел Коваљ упоредио је ситуацију око Украјине са догађајима у Сарајеву, 1914. године, а Европу у датој ситуацији са неокретном кравом коју треба натерати да се креће. Немачки посланик либерал-демократа Александар Ламбсдорф је заузват подсетио на то да чак у најкритичније време хладног рата Европа је водила дијалог са Москвом. Без Русије или у конфронтацији са њом, изјавио је он, у Украјини се не може постићи мир. Према речима социјал-демократе из Италије Пина Арлакија, његове колеге затварају очи на то да су се први пут у унутрашње ствари у Украјини умешале САД и ЕУ.

У целини, јединствени глас на који је позивао колеге низ учесника дискусије, европски посланици нису постигли. Они немају јединствени глас не само по питању Украјине. Аустријски Интернет-портал ЕУ-Инфотек ових дана назвао је Европски парламент „чудном творевином“ и објаснио зашто. Парламент је потпуна загонетка – пише, између осталог портал. Приликом гласања практично по свим питањима он поступа у супротности са оним о чему мисли и шта осећа већина европљана. Индикативни су у вези са тим резултати анкетирања спроведеног не тако давно у Аустрији по здатаку Удружења европске политике. 64% анкетираних нису могли да наведу ни једног јединог аустријског посланика у Европском парламенту.

Међу разлозима је истицање мало популарних политичара за кандидате. И уз то пружање посланицима мноштва незаслужених материјалних блага, како сматрају бирачи, бесмислени трошкови средстава на редовно премештање посланика између Стразбура, Брисел а и Луксембурга, као и затвореност делатности европских чиновника. Није случајно што по анкетирању агенције Еуробарометар, 60% европљана не верује руководећим органима ЕУ, што је два пута више него што је било 2007. године.

У сваком случају, кампања европских избора после завршетка последњег састанка актуалног посланичког састава избија на финиш. Главни проблем за парламент будућег сазива ће бити, сматрају многи експерти, формирање коалиције умерене већине. Како показују прогнозе, евроскептици могу да заузму у њему до четвртине места, а можда и више. Хронична болест конзервативаца и либерала, како сматра, на пример, шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов, јесте нежеља да се виде иза параграфа међународног права и апстрактних постулата стандарда еворпске демократије потребе и бриге обичних грађана.

- Опасно је ако Европски парламент буде и даље говорио у формалним понекад једноставно циничним појмовима иза којих ће нестајати судбине конкетних људи. Данас је пред посланицима задатак осмишљавања процеса који се дешавају у европским земљама.

Да ли ће Европски парламент и даље остати „чудна творевина“. Одговор ће се појавити ускоро.

Олег Севергин,