Промоција књиге „Србија у Великом рату“ у Руском дому у Београду
Упркос хладном времену и киши која је непрестано падала над Београдом, велика сала Руског дома је у среду увече била пуна заинтересованих људи који су дошли на представљање нове књиге под називом „Србија у Великом рату 1914-1918“.
На промоцији су говорили њени аутори и специјални гости, који су том приликом детаљно објаснили значај појављивања књиге баш у овом тренутку, на стогодишњицу од почетка Првог светског рата, када многи покушавају злонамерно да фалсификују историју и лажно оптуже Србију за његово избијање. То је већ на самом почетку потврдила професор Мира Радојевић, коаутор књиге, рекавши да је она настала као нека врста побуне против ревизионистичке историје, и још је појаснила да је књига издата уз помоћ српске дијаспоре, Српске књижевне задруге и Београдског фонда за свет равноправних.
Она је истакла да се пред присутнима налази кратка историја Србије и србског народа у Великом рату, те упозорила да се данас у свету улаже огроман новац у штампање многих књига којима се покушава опрати историја губитничких сила. Такође, професор Мира Радојевић је позвала домаће историчаре да и они на исти начин дају свој допринос да се сачува колективно сећање на заједничку прошлост. А други коаутор књиге, академик Љубодраг Димић је подсетио јавност да су поражене силе у Првом светском рату већ 1920-их и 30-их година почеле лагану ревизију историје, а за данашње покушаје прекрајања историје је казао да су они мотивисани политичким разлозима.
Надаље, академик Димић је навео да се на почетку књиге поставља питање – да ли је Србија желела тај рат, и одмах затим је дао исцрпан одговор са мноштвом конкретних аргумената којима се доказује да је Србија у то време хтела дуготрајан мир, с обзиром да јој никако није било у интересу, нити је могла, да започиње ратни сукоб. Напослетку, после других учесника, некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић је говорећи о књизи подвукао да она представља брану против оптужби на рачун Србије, те да има велики национални и морални значај. Он се посебно осврнуо на ултиматум Хабсбуршке монархије испостављен Србији 1914. године, и рекао да ултиматуми имају континуитет и са новијом историјом, подсетивши на ултиматум у Рамбујеу, као и на ултиматум Ахтисарија након бомбардовања Србије. Он се потом као бивши дипломата са великим искуством запитао да ли и данас треба да водимо исту политику као те 1999. године или требамо ухватити корак са новим трендовима у контексту најновијих догађаја на истоку?
На крају презентације књиге „Србија у Великом рату 1914-1918“, Живадин Јовановић је обелоданио иницијативу да се поводом стогодишњице од Првог светског рата на београдском Калемегдану подигне споменик србским и руским војницима који су у њему учествовали, а при том је изразио наду да ће и државне институције да прихвате ту идеју, што је присутна публика поздравила бурним аплаузом подршке. На тај начин је, говорима аутора књиге и издавача, те уз неколико врхунских музичких интерпретација и читањем пробраних одломака, у великој сали Руског дома у Београду представљена најновија књига која подсећа на узроке избијања и ток Првог светског рата, за кога је тадашњи председник српске владе Никола Пашић рекао – да га Србија није хтела, али је морала да га прихвати због народне части и државног суверенитета.
Ратко Паић,
