Тражење спаса од глобалног захлађивања

20-04-2014 08:32:21 | | Глас Русије, фото: en.wikipedia.org/Hohum/cc-by-sa 3.0/ vos |


Током наредних 30 година многе приобалске земље могу да се нађу под водом, - упозоравају белгијски научници. У научном свету данас има све више припадника идеје глобалног отопљавања. Они прогнозирају да ће се водостај Светског океана нагло повећавати због отапања леда у Северном Леденом океану.

Међутим, научници у Русији и Јапану сматрају да ће процес отопљавања бити кратак. Чека нас знатно захлађивање климе. Пред микрофоном је шеф лабораторије геоекологије Московског универзитета Међународних односа Наталија Рјазанова.

- Сматрам да је то прелазни период не ка отопљавању, већ ка глобалном захлађивању. Повећава се површина Светског океана, као и количина испаравања. Над том површином се повећава количина облака, који заклањају Земљу од Сунца. После краћег периода отопљавања ће настати период захлађивања.

Данас научници дискутују о томе, када ће доћи до тога. Многи наводе налазе археолога у Русији – залеђене мамуте са зеленом травом у устима. Односно, кажу експерти, до захлађивања је долазило буквално тренутно.

У вези са тиме су руске научнике заинтересовале су перспособности хрчака. Наиме – посебан механизам, који омогућује да ти глодари преживљавају цичу зиму. Истраживачи се надају да уколико дође до наглог захлађивања, способности хрчака могуће је пренети човеку. Ти глодари могу да лако преживе и температуру 50 степени испод нуле. Они се нађу у краткотрајном зимском сну, - истиче заменик директора Института проблема екологије и еволуције РАН Алексеј Суров.

- Фактички је то сан, међутим, са снижењем температуре тела. Када спавамо, такође нам се смањује температура тела – за 1 до 1 и по степена. За човека је смањење температуре за 5 степени већ критично. Међутим, глодари то могу.

Главно је за научнике питање – зашто глодари то успевају, док људи не успевају. Изгледа да хрчацима помаже да преживе у хладноћи посебна материја, - каже Алексеј Суров.

- Постоје ферменти, који настају у животињама при сниженој температури. Они омогућују хрчацима да се прилагоде хладноћи.

Научници траже ген, који израђује тај фермент, као и механизам, који укључује читав тај процес. У перспективи то ће омогућити да се створи безбедна врста наркозе, као и могућност да се човек заштити од екстремалне хладноће.

Сергеј Каљакин,