Кракатау - име катастрофе
Највећа катастрофа у историји човечанства — тако је била названа ерупција индонезијског мегавулкана Кракатау. По својој разорној сили њега изједначују са експлозијом 400 водоничних бомби.
Последице снажне ерупције осетиле су се у читавом свету: година дана над планетом се надвијао вулкански пепео који сунчевим зрацима није давао да се пробију до земље. Па и само сунце је добило крваво-црвену или плаву и зелену боју, ужасавајући људе.
Острво Кракатау по којем је вулкан добио име, залази се у највећем на Земљи Малајском архипелагу. То је група острва између Југоистичне Азије и Аустралије. Највећа од њих су Јава и Суматра. Са једне стране овде је Индијски океан, а са друге Зондски мореуз Тихог океана. По теkтонским особинама ово место је идеално за формирање вулкана, рекао је за Глас Русије шеф катедре динамичке геологије Московског универзитета Николај Короновски:
- У овом региону је огорман број вулкана. Зато што је ово место такозвана активна континентална периферија, управо њима намењена. Индијска океанска плоча сеже испод острва. Зато се формирају магматска жаришта. Магма је у тим вулканима, како кажу геолози, врло експлозивна.
Кракатау је имао ерупцију као што и доликује сваком вулкану. Прво на дубини од 100-150 километара формирало се жариште магме — истопљене стене. Затим се оно под притиском гасова које садржи подизала навише. А када је притисак гаса премашио границу отпорности стена које су покривале вулкан одозго, магма их је избила као запушач. И све је узлетело нагоре, резимирао је Николај Короновски.
- При томе узлетело је тако да се половина Кракатауа срушила, формирала се огромна усеклина, која се зове калдера, на шпанском ”котао”. Појавио се велики талас — цунами. Погинуло је 40 хиљада људи. А експлозија се чула на пет хиљада километара. Ваздушни талас је обишао земљину куглу два пута. То је била колосална експлозија. Она је уништила већи део вулкана.
Најнеобичније је што су древни вулкан Кракатау сматрали скоро угаслим. Острвске становнике планина висине 820 метара није ни мало плашила. Чак када је крајем маја 1883. кратер планине одједном оживео и почео да избацује у небо врући пепео, посебне забринутости није било. Све се брзо смирило. Почетком лета подмукли вулкан је поново ”деликатно” подсетио на себе — слабим потресима. Ипак до краја лета из дубине земље почео је да се чује непрекидни снажан шум. А 26. августа у један сат после подне острво је издрхтало од заглушујуће тутњаве. У два сата над њим се уздигао облак црног пепела дужине 27 километара. Ујутру наредног дана, 27. августа, све је било готово: снажан подземни потрес поделио је острво на два дела, као да је то била орахова љуска. Кракатау се није смирио одмах — подземни потреси су се понављали још пола године!
Тешко је предвидети понашање вулкана, мада се они посматрају на најпажљивији могући начин, каже Николај Короновски.
- Сада седам-осам вулкана ”ради”. У Конгу, у Никарагви, у Чилеу (облаци пепела се доносе до Аустралије!). У Перуу, Еквадору — вулкан Тунгурауа, што значи ”огњено ждрело”. На Камчатки, у Гватемали. У Индонезији вулкан Мерапи је прорадио, то је вло опасан вулкан, са њега силазе врели облаци. Земља живи!
А шта је са Кракатауом? Данас је на његовом месту млади вулкан Анак-Кракатау, што преводу са индонезијском значи ”дете Кракатауа”. Нико не гарантује да он неће имати ерупцију — подземно жариште се није угасило, то је активни вулкан. Ипак за сада нема знакова опасне активности. Али не подсећа само Анак-Кракатау на катастрофу 1883. године. Пошто су становници блиских вулкану острва напустили ова места, природни свет овде је почео да се обнавља и у одсуству људске инвервенције необично расцветао. Тренутно се на острву Јава налази иноднезијски Национални парк Уџунг Кулон, где живи мноштво егзотичних животиња и птица. Најефектнији прдставници овдашњих становника су необично шаренолики гигантски лептирови чији распон крила достиже 20 центиметара.
Олга Бугрова,
