Арарат и Везув: злослутни и величанствени

23-04-2014 04:40:12 | | Глас Русије, фото: en.wikipedia.org/ Andrew Behesnilian/cc-b |


Арарат и Везув... Најпознатији вулкански масиви на земљи. Сваки има своју славу, своје легенде, и нажалост, своје жртве. Али ако се Арарат сматра угашеним, Везув је и данас чувен као један од најопаснијих вулкана света.

Сматра се да је назив Арарат био дат планини на основу библијског предања о Нојевом ковчегу. Према мишљењу европљана, ковчег је требало да пристане управо на планини Арарат, пошто је то највиши врх региона. У библији Арарат је назив локалитета и царства на северу Асирије. Према савременим представама, реч је о Урарту – древној држави у југозападној Азији. Последња ерупција Арарата десила се 2. јула 1840. године. Од земљотреса и спуштања лавине, од воде и блата који су јурнули са врха, погинуло је неколико хиљада људи. Од тада ни на самом Арарату, ни у близини њега, није остало сталних насеља.

Података о разорној сили Везува у близини италијанског Напуља, много је више. Зна се у крајњој линији за преко 80 значајних ерупција. Најстрашнија се десила 24. августа 79. године, када су били уништени староримски градови Помпеја, Херкуланум, Оплонтис и Стабијум, подсећа историчар антике, сарадник Историјског музеја Москве Денис Журављов.

- Ископавања ових споменика су почела још у 18. веку. До днас они су прилично озбиљно проучени, што је један од најзанимљивијих извора у древној римској историји. У првом реду, захваљујући очуваности ових споменика који су били откривени. Ерупција 79. године је одражена и у књижевности, и у сликарству. Најпознатија слика је на пример Последњи дан Помпеје Карла Брилова. А најпознатији опис је запис Плинија млађег. У време ерпуције погинуо је његов стриц Плиније старији који је својим бродом покушао да пружи помоћ становницима Помпеје.

Огромни црни облак брзо се надвијао... из њега су избијали дуги, фантастични пламени језици, који посећају на блесак муње, само много већи... Ево како је Плиније млађи описивао природну катастрофу. Његов стриц, како су утврдили истраживачи много векова касније, отровао се испарењима сумпора. Они су одредили да је Везув тада, 79. године, створио гигантски усијани облак од камења, пепела и дима висине до 33 километара, а топлотна енергија која је при томе ослобођена више пута је превазилазила енергију атомске бомбе приликом експлозије изнад Хирошиме. Такозвани пирокластички ток је био толико презасићен гасовима да су они запечатили зграде градова, оставивши их без кисеоника. Управо зато зграде нису разорене, већ су се окамениле у вулканском пепелу. Приликом ископавања Помпеје 1860. године било је нађено такође 40 погребених под пепелом тела. Почев од 17. века, јаке ерупције Везува су бележене прилично редовно – грубо говрећи, једном у сто година. И сваки пут су се налазили летописци његових страшних буђења. У 20. веку вулкан се три пута будио... Као и други његови ватрени рођаци, он је ушао у митологију и историју светске културе.

- У принципу сви вулкани су имали велики значај за митологију и културни живот људи који живе у близини – то се односи не само на Везув. Око вулкана често су прављена светилишта, пошто је то био неки контакт са подземним светом: стубови дима, лава... У ждрела вулкана су спуштали разне жртве, које су биле упућене у првом реду боговима подземног света. И сама ерпуција се сматрала божјом казном.

Вратимо се планини Арарат и сетимо се да је у сва времена по веровањима локалног становништва – Курда, Азарбејџанаца, Персијанаца, Јермена и Турака, чак покушај да се човек попне на Арарат сматран дрским и небогоугодним чином. Али од средине 19. века почињу успони на легендарну планину. Данас то може да учини свако ко добије специјалну визу од турских власти или купи туру. А Везув, без обзира на опасности које крије, један је од најзанимљивијих туристичких објеката Италије, подвлачи историчар Денис Журављов.

У време првих ископавања у подножју Везува руски сликар Карл Брилов је био тако одушевљен историјом погибије Помпеје да је после посете тих места 1828. направио десетине скица за своју будућу слику Последњи дан Помпеје. Она му је касније донела огромну славу у иностранству. Познати мариниста Иван Ајвазовски је много пута сликао планину Арарат, остављајући своју главну морску тему. Ова величанствена, мада с времена на време и злослутна дела природе и данас привлаче као легендарне тачке, врхови које желимо да покоримо.

Карина Ивашко,