Руски телескоп на Канарским острвима?
На Канарским острвима би могао бити изграђен џиновски телескоп, саопштио је ректор МГУ Виктор Садовничиј. Планира се да пројекат буде реализован у сарадњи са представницима Канарских острва. Ако буде завршен, нови инструмент ће по величини надмашити чак и будући оптички 39-метарски телескоп Европске јужне опсерваторије. Постоје само два питања: да ли ће Русија моћи да изгради такав инструмент и какве пројекте са њим планира?
Вест о могућој изградњи џиновског телескопа, први пут је обишла руске медије у марту, а крајем априла је стигла и до енглеских мрежа. Повод за саопштење о пројекту било је потписивање споразума о научној сарадњи између ректора Московског државног универзитета Виктора Садовничија и председнице Канарских острва Паулине Риверо Бауте, који предвиђа изградњу телескопа на Канарским острвима. Постоји информација да би, осим Русије и Шпаније, у изградњи могле да учествују и Немачка и Швајцарска; Руска Федерација би добила четвртину времена на посматрање. Извори, такође, дају и различите карактеристике будућег уређаја: пречник огледала телескопа би требао имати или 40, како се наводи на званичном сајту МГУ, или 60 метара. Међутим, обе цифре - су незамисливе: код највећег постојећег оптичког телескопа пречник главног огледала је једва мало виши од 10 метара. Чак и Европски изузетно велики телескоп у Европској јужној опсерваторији, који само што није почео да се гради, имаће огледало пречника 39 м.
Изјава се појавила непосредно пред јавну расправу о перспективама астрономије и астрофизике у Русији, која је одржана у Министарству просвете и науке 24. марта. Видљив је пораст интересовања за ову област науке у Русији, где се земља не налази међу лидерима, чак ни по "инструменталном" параметру. Највећи телескоп у Руској Федерацији - 6-метарски оптички БТА (Специјална астрофизическа опсерваторија Руске академије наука) у Кабардино-Балкарији, изграђена је `70-их година. Димензије осталих - 2 и мање метара. Поента, међутим, није толико у пречнику, колико у чињеници да постоји врло мало места са добром астроклимом. Зато је тешко унапређивати астрономију, ослањајући се само на "унутрашње ресурсе", ако није ни немогуће.
Један од излаза из ове ситуације налази се на столу већ неколико година - укључивање Русије у постојеће међународне сарадње, пре свега са Европском јужном опсерваторијом. Географски, ЕЈО се налази у Чилеу, у пустињи Атакама, где су услови за посматрање једни од најбољих на Земљи. У арсеналу опсерваторије - четири 8-метарска оптичка телескопа, систем инструмената који функционише у милиметарском опсегу, итд. У конзорцијум ЕЈО улази 15 земаља.
Русији се предлаже да постане пуноправни члан ЕЈО. То значи, са финансијске тачке гледишта 120 милиона евра, а са тачке гледишта науке - могућност да се, тако рећи, одмах прикључи истраживањима користећи најсавременије инструменте данашњице, да учествују у развоју стратегија посматрања. Русија ће моћи да учествују и у изградњи џиновског телескопа - 39-метарског Е-ЕЛТ, који ће, према речима присталица пројекта, допринети развоју релевантне индустрије у земљи.
Ступање у ЕЈО је скупо и прети да "замрзне" развој сопствених руских посматрачких средстава. Ипак, шта се може добити на "крају", ако пројекат ипак буде реализован?
Канарска острва су позната по доброј астроклими, али, у овом случају, кључни фактор је време и поново новац. Чак и под претпоставком да се пројекат више-мање брзо стане реализовати, очекивати да се џиновски телескоп изгради за мање од десет (вероватније двадесет) година, је немогуће. Штавише, астрономи истичу да Русија тренутно нема потребну технологију за изградњу таквог инструмента, што ће такође продужити време реализације. А када ће онда 40-метарски џин бити изграђен? Највероватније, већ ће прорадити Е-ЕЛТ, и први "крем" радова на тако моћном инструменту, вероватно ће бити скинут. Поред тога, до тог времена руски астрономи ће још увек бити лишени пуноправног учешћа у великом међународном пројекту. А новац за телескоп на Канарским острвима неће бити ништа мањи -трошкови будућег руског астрономског инструмента се процењују на 500 милиона евра. Наравно, они нису одмах потребни. Чак и да ЕЈО Русији понуди одложено плаћање на 10 година, финансијски проблем остаје и даље осетљив.
