„Партнерство“ без партнерства

25-04-2014 09:47:32 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Дводневни самит програма „Источно партнерство“ који је 24.'априла почео са радом у Прагу, у суштини би требало да реши хамлетовско питање бити или не бити саме организације.

Финансије и енергетика- управо та два фактора у последње време све активније излазе у први план међу спољнополитичке приоритете источноевропских земаља постсовјетског простора. Програм „Источно партнерство“ који је презентован 2008.године, дуго време је био привлачан за земље учеснице (Белорусију, Украјину, Молдавију, Азербејџан, Јерменија, Грузија) као декларација о намерама ЕУ да их у мање или више догледној перспективи узме у своје редове.

Ипак, банални прорачуни који су направљени 2013.године у вези са страдалничком Украјином, као и одустајање од цевовода у ЕУ, фактички су претходна обећања претврорили у фикцију. Испоставило се да је за овакво „партнерство“ најпре неопходно платити колапсом националне индустрије и спољне трговине, као и прекидом традиционалних веза са Русијом- која би без обзира на све, требало да остане главни снабдевач енергентима. Чак није ни тајна, да један од „ексера“ у мртвачки сандук пропратних програма активно забија једна од учесница програма „Источно партнерство“- Азербејџан који активно сарађује са Русијом у овим „гасним пословима“.

Управо су енергетска питања једно од слабих места у политици ЕУ у источном смеру, обзиром да се управо овде очитује велики расцеп међу жељама и деловањем. Бриселска бирократија, која покушава да забије клин између Русије и њених партнера у питањима испорука руског гаса, за то не бира средства- од организовања реверсних испорука истог тог руског гаса до „револуције уљаних шкриљаца“ и лобирања у корист испорука гаса из далеког Катара. Ипак сви ови пројекти по својој ефикасности и поузданости не могу да конкуришу традиционалним испорукама из Русије- објаснио је за „Глас Русије“ руководилац Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов:

- Цевовод- то је гарантована веза са купцем, то је могућност склапања дугорочних уговора. Иако говоре да дугорочни уговори никоме нису потребни, ипак би основни канал испоруке гаса ишао у исту ту Европу кроз- управо гасовод. И Европа то разуме.

„Озбиљни политички неуспеси који су довели до украјинске кризе“- тако гласи наслов чланка на ову тему америчког часописа The National Interest. Чланак задаје реторичко питање „Постоји ли критична неусаглашеост међу економским реалијама, када је украјинска економија везана за Русију, и политичким амбицијама, када ту државу покушавају да приближе Западу? Нису ли те неспојиве околности биле непознате политичким круговима кључних евроатлантских играча?“ А главни закључак чланка је још индикативнији. The National Interest прогнозира појаву нових „Украјина“ на геополитичкој карти, као последицу неспособности САД и ЕУ да спроводе објективну политику, имајући у виду при томе и „постизање компромиса са Москвом“.