Водена стихија и доживљаји на фестивалу Зов мора

27-04-2014 09:01:38 | | Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs |


Балет китова уз соло певање јапанске певачице, ајкуле које играју танго, обнажена девојка која рони са белим китовима под ледом Белог мора... Петербуршки Међународни филмски фестивал морских и авантуристичких филмова Зов мора! традиционално поклања публици упечатљиве утиске.

Форум се одвија у северној престоници Русије по 11. пут и одавно је изашао ван оквира поморске тематике. Јер читав наш живот, живот природе или човека је доживљај. И ако у филму он постоји, значи он се уклапа у филозофију смотре. Ове године своје документарне радове на фестивал су послали режисери из 15 земаља: 50 од 80 филмова ушло је у конкурсни програм. Филмови о покоравању морских дубина, о морепловцима, бродовима и подморницама приказују се заједно са историјским, војним, филмовима о појединим крајевима. Морска тематика на фестивалу ипак превладава. Гости из Велике Британије, Шпаније, Данске, Шведске довезли су претежно филмове о подводном свету, његовој богатој флори и фануни. Режисер из Француске Мануел Лефевр фокусирао је своју пажњу на ракове. Свој филм Необично свет ракова режисер је представио у Петерубргу лично. За Глас Русије он је говорио о томе како је сниматељској екипи пошло за руком да забележи смену панцира малене козице.

- Ова епизода је одузела око два месеца, било је врло тешко, коришћена је чак инфрацрвена техника. Козице, као и други ракови мењају панцир само ноћу, треба уловити потребан тренутак. Наравно, филмова о становицима океана има много, али мене је необично заинтересовала ова тема, тим пре што је то први филм где сам вршио макроснимање. Испао је приличо озбиљан пројекат – и образовни, и научно-популарни, и еколошки.

Филм је заиста необично леп. За време разговора са извештачем Гласа Русије режисер из Француске испричао је и породичну причу која му је некада дала прву представу о Русији.

- Мој деда за време Другог светског рата доспео је у заробљеништво Немцима и тамо се упознао са Русима. Од детињства сам понео из његових прича мишљење да су Руси врло отворени, они ће поделити последњу цигарету, и то су добри пријатељи. Првог дана у Русији вратио сам се сећањима свог деде. А сада сам се коначно уверио да је то истина.

Између осталог, убедљив део списка руских филмова са овогодишњег фестивала посвећен је изузетним датумима, између осталог и војним. Тако је једна од централних тема актуалног фестивала постала 70-годишњица укидања блокаде Лењинграда. Скоро три године за време Другог светског рата становници су у нечовечанским условима глади, хладноће, бомбардовања, држали одбрану града, стиснутог у обручу немачко-фашистичких окупатора и издржали по цену страшних губитака. Студио Крила Русије предтавила је историју блокаде града- хероја у филму од 8 епозида под називом 872 дана Лењиграда. Ово је прича о радном и људском подвигу лењинграђана који су у невероватним условима производили оружје и муницију, спасавали предмете уметности, настављали научна истраживања...

Карина Ивашко,