Налазите се на страници > Почетна > Колумне > НАТО и зубна паста

НАТО и зубна паста

29-04-2014 10:30:39 | | pressrs.ba/ vostok.rs |


Да ли сте путем медија обавештени каква нас срећа чека ако и када Република Спска уђе у НАТО? Сигуран сам да је све до 17. априла, када је у Бањалуци одржана Јавна трибина о НАТО интеграцијама, већина грађана живела у незнању да ће нам у НАТО-у бити решени сви социјални, економски, политички, културни и остали проблеми.

Како је том приликом објаснио Игор Пилић, члан Комисије за НАТО интеграциони процес Савета министара БиХ у Сарајеву: "Чланство у НАТО-у доноси бројне предности - од привлачења инвестиција до смањења корупције у друштву ... НАТО представља темељ за изградњу демократског система ... Чланство у НАТО-у је велики плус за сваку земљу јер доноси мир, стабилност, елиминацију корупције, слободу и позитивне промене у друштву ... Пут БиХ у НАТО подразумева одређене реформе које ће подићи квалитет живота свим њеним становницима ... У НАТО-у се све одлуке доносе консензусом ... Чланством у НАТО-у остварују се бројне бенефиције и то је велика шанса за целу БиХ ..." Итд, итд.

Сажетије речено, испада да ћемо уласком у НАТО добити иностране инвестиције, нова радна места, демократију, равноправност, мир, слободу, стабилност, бољи квалитет живота, бенефиције и шансе, те да више неће бити корупције. Да човек не зна да је НАТО међународни војни савез, помислио би да се ради о некој добротворној организацији која, попут Црвеног крста, шаље неповратну помоћ у невољи или о некој политичкој странци која у предизборној борби за власт обећава куле и виле. Овако, човек остаје у недоумици ...

Какве везе има једна моћна војна сила, која од 90-их руши и убија широм планете помоћу крстарећих ракета, паметних бомби, дронова и сл, са бољим животом, подизањем материјалног стандарда и унапређењем демократије у РС? Има таман толико колико и паста за зубе има везе са љубавним успесима, добром столицом, самопоуздањем на послу, дугим животним веком.

Нема, рекли бисмо, баш никакве, али зато постоји маркетинг и нико не може избећи да види рекламу за нову пасту за зубе. "Ако је купите и редовно користите, имаћете здраве зубе, а од њих зависи квалитетно жвакање хране, од чега опет и лакше варење, те на крају и добра столица. Истовремено, паста је лепо ароматизована, па користећи је добијате свеж и миомирисан дах, а издишући га привлачите особе супротоног пола, што вам опет даје опште самопоуздање потребно и за радну каријеру. Напокон, паста одржава хигијену зуба, у детињству нас уче 'чистоћа је пола здравља', а од здравља зависи живот." Елем, све је са свачим повезано. И, као што се љубав и добра столица могу вешто маркетиншки повезати са пастом за зубе, могу се и бољи живот и демократија са НАТО-ом, без обзира на то што је обоје једнако смешно. Проблем је само што се господин Пилић није потрудио да то изведе.

Међутим, сваки стручњак за маркетинг ће рећи да успешно рекламирање сваког производа подразумева квалитетан производ. Ако потрошач стекне непосредно искуство да је производ кваран и да су рекламом сакривене његове мане, ни најбољи маркетинг неће помоћи да се добро продаје. А каква су наша непосредна искуства са НАТО-ом? Формиран као западна одбрамбена војна алијанса против "црвене опасности" у вријеме Хладног рата, НАТО је своју прву офанзивну операцију у Европи извео бомбардовањем србских положаја у Босни, а нешто касније је три месеца бомбардовао Србију, што је било пресудно за сецесију Косова.

Да је то препрека за успешно рекламирање НАТО-а међу Србима, био је изгледа свестан и сам Пилић јер је поменуо и неке "негативне емоције", "митове" и "мањак политичке воље". Пилић, тако, вели да није добро да емоције утичу на политику, што јесте тачно, али ипак не значи да братоубицу треба узети за побратима. Пилић такође каже да је "мит" да ће "улазак у НАТО укинути РС". И то је само по себи тачно, али би нама било сасвим довољно и да, рецимо, савезничка команда за југоисточну Европу по Србској распореди турске војнике са ознакама НАТО. Пилић даље каже да "у БиХ не постоји довољна политичка воља за спровођење реформи које воде у НАТО" и тако сакрива свој главни проблем. У РС се, према нановијим анкетама, за приступање НАТО-у изјашњава свега 11 одсто грађана. Ништа неочекивано! Два НАТО бомбардовања србског народа, западни притисци на РС, матица Србија изван НАТО-а, пријатељска Русија против ширења НАТО-а - то су ваљда довољни аргументи. Да и не коментаришемо што је Пилић, уз формално опет тачну тврдњу да се у НАТО-у одлучује консензусом, заборавио да каже да војном алијансом по формацији командује амерички генерал, који је истовремено и начелник здруженог Генералштаба Армије САД и да је алијанса ударна песница америчке глобалне политике.

Али у реду, господин Игор Пилић ово прича за плату, а "Независне новине" и "Глас Српске", уз коректну напомену, причу преносе као плаћени оглас. Међутим, на новинској фотографији са скупа гледам лијепа и паметна лица бањалучких момака и дјевојака и питам се да ли су после Пилићевог излагања поставили питања, изнели критичке резерве, одмахнули руком, или су, под утицајем предавања постали нови НАТО ентузијасти у РС. Од Пилића нису чули о искуствима других држава са ексјугословенских простора. Словенци, са најдужим стажом, нису као Срби били оптерећени "негативним емоцијама и митовима", а приликом укључивања у НАТО није им "мањкала ни политичка воља". Ипак, рационално су проценили да се ни након десет година чланства није остварила веза НАТО-а са инвестицијама, запошљавањем, бољим животом и другим благодетима. Према свежој анкети љубљанског "Дела", број присталица НАТО-а у Словенији пао је са две трећине на једну.

Очито није све у маркетингу, а ако већ морамо користити пасту за зубе, без обзира на "љубав, добру столицу, каријеру и дуговечност", у НАТО бар не морамо.

Ненад Кецмановић,