Суд за злочине ОВК: предодређена приврженост владавини закона
Говорећи пред посланицима, Тачи је изјавио да захтев међународне заједнице о оснивању суда представља „увреду на рачун Косова“, пошто је ОВК водила праведну борбу и поштовала међународне норме. Да ли је то обавезна стилска фигура за присталицу принципа „победнику не суде“ или лабудова песма Хашима Тачија, не зна се.
Скупштина Косова је усвојила закон о формирању међународног суда за ратне злочине ОВК. Он ће се бавити подацима специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија о трговини органима особа неалбанске националности крајем 90-их.
Већ после гласања чуло се много речи о томе да Косово жели да прикаже своју приврженост владавини закона. Али ова приврженост је некако преодређена: ствара се суд под осетним међународним притиском, и што је карактеристично, закон је усвојен без прелиминарне дискусије у Скупштини. И сам „премијер“ Косова Хашим Тачи признао је да другог избора осим да гласа „за“, Приштина није имала. Ради се о томе што би одбијање довело под питање наставак сарадње са ЕУ и Вашингтоном, а то је добровољна самоизолација.
Говорећи пред посланицима, Тачи је изјавио да захтев међународне заједнице о оснивању суда представља „увреду на рачун Косова“, пошто је ОВК бодила праведну борбу и поштовала међународне норме. Да ли је то обавезна стилска фигура за присталицу принципа „победнику не суде“ или лабудова песма Хашима Тачија, не зна се. Многи, између осталог и страни експерти, слажу се у мишљењу да ће процеси у сваком случају дотаћи бившег лидера ОВК, као и друге високе прдставнике косовске „врхушке“, некада утицајне командире унутар незаконите оружане формације.
Политиколог, главни уредник Видовдан.орг Бранко Радун сматра логичним што се Приштина плаши формирања суда, пошто он може да нанесе озбиљну штету пропагандном механизму за формирање једнозначног лика Албанаца као жртава и Срба као злочинаца у косовском рату.
- Ми не можемо тачно да знамо у ком правцу ће и до које мере ће овај суд функционисати. Oн јесте политички суд, иза кога стоји америчка воља да се на неки начин појача њихова контрола или да пошаље Тачију поруку да је изгубио подршку од своји ментора. Ипак, Србија мора да искористи ову могућност да на неки начин промовише истину о злочинима ОВК над Србима и неалбанцима. Прошли пут кад смо имали сличан случај са Мартијевим извештајем, мислим да је тада Србија пропустила прилику да то значајно потенцира у дипломатским и медијским круговима у целом свету. Ову прилику не треба пропустити.
Са своје стране приштински политички аналитичар Бељуљ Бећај сумња у то да ће Суд за злочине ОВК битно променити ситуацију:
- То је доказ неповерења према овдашњим правосудним органима. Истовремено, мислим да је то доказ међународне хипокризије која говори тобоже о томе да је Косово успешна прича. Уколико је Косово стварно успешна прича, у тој причи не требало да се стварају оваква правосудна тела. Овај суд стварају под међународним притиском и то је доказ да ће међународна заједница ће вршити притисак и током суђења претпостављеним чиниоцима кривичних дела. По мом суду, УНМИК и ЕУЛЕКС су до сада затајили правосудним активностима, а због чега су и они формирани на Косову- због тога имам довољно разлога да сумњам да ће и овај суд бити успешан
Узгред, у сврсисходност суда сумња и човек захваљујући којем је прича о трговини органима уопште изашла у масе – бивши главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Карла дел Понте. У интервјуу швајцарским медијима аутор књиге Лов: ја и ратни злочници, истакла је да трибунал који се бавши злочинима у бившој Југославији, већ и тако постоји у Хагу, а Косово, где ће се налазити штаб новог суда никада није сарађивало са Међународним трибуналом по питањима незаконите трговине органима.
Тимур Блохин,
