САД: Дипломатија без компромиса
Још никоме није пошло за руком да се договори о мирној предаји власти уз учешће САД. Америка је најмоћнија земља на свету, али ми не тражимо конфликте; ми се трудимо да очувамо мир, изјавио је 27. априла председник САД Барак Обама на Малајском универзитету.
Зашто није пошло за руком да се ове тежње оваплоте, на пример, у Авганистану, Ираку и Југославији, Либији? Јер изгледа и талибани, и Садам Хусеин, и Моамер Гадафи, такође су очајнички желели да избегну рат.
14. октобра 2001. године Гардијан је писао да су талибани предлагали да изруче Осаму бин Ладена неутралној земљи, ако САД обуставе бомбардовања Авганистана или им пруже доказе о умешаности Осаме у терористичке акте 11. септембра. Када ови услови нису били примљени, министар талибана је тајно стигао у Исламабад и дао још примамљивији предлог – докази нису потреби, прекините бомбардовања и ми ћемо изручити шефа Ал-Каиде било којој земљи осим САД. О томе је за лист говорио извор близак војном руководству Пакистана.
Али, како пише Гардијан, Џорџ Буш је тада изјавио да бомбардовања неће престати, чак ако талибани изруче бин Ладена, његове сараднике и све таоце... Не треба разматрати кривицу или невиност. Знамо да је он крив. А 7. новембра 2003. године исти тај Гардијан је писао о томе како је администрација Буша одбацила читав низ мировни предлога Вашингтону од стране Садама Хусеина и његовог окружења.
Предлози су ишли преко сиријске обавештајне службе, француске, немачке и руске дипломате, а пред сам рат и преко пензионисаних чиновника Ције. Либански бизнисмен се чак срео са политачарем-републиканцем Ричардом Перлом у Лондону. У интервјуу за Њујорк Тајмс Перл је тада изјавио да му је Ција посаветовала да прекине контакте са Ирачанаима. Касније се испоставило да су се препоруке специјалних служби подудариле са његовим сопственим убеђењима – Перл је до последњег изјављивао су рат започели исправно и да ће оружје за масовно уништавање у Ираку пре или касније наћи.
Обавештајна служба Ирака је тада нудила невероватно – прећутно дозволити америчких војницима да уђу у земљу да траже оружје за масовно уништавање. Багдад је такође нудио да се у року од две године одрже демократски избори уз учешће међународних посматрача.
Шта је добио као одговор? У сетпембру 2007. године шпански Ел Паис је објавио изводе из стенограма преговора између Џорџа Буша и тадашњег премијера Шпаније Хосе Марије Аснара, одржаних у фебруару 2003. године на Бушевом ранчу у Тексасу. Према том стенограму, Буш је изјавио Аснару да независно од тога да ли ће Садам остати у Ираку или не, ми ћемо бити у Багдаду до краја марта. Бела кућа је тада одбила да коментарише аутентичност овог документа. Истина, један од сумњивих детаља је спремност Садма да отпутује из Ирака за милијарду долара, у априлу те године оповргла је једна од учесница тих преговора са америчке стране. Она је изјавила да је Садам тражио само да му се дозволи да у изгнанству користи доживотно обезбеђење.
Можда је доласком нове администрације непомирљиви прилаз САД према преговорима постао ствар прошлости? Али 22. априла британски Мејл пише о реферату који је недавно направила Грађанска комисија за истрагу напада на амбасаду САД у Бенгазију. Контра-адмирал у пензији Чак Кјубик који улази у ову групу пензионисаних генерала, сарадника Ције и угледних аналитичара, саопштио је новинарима: Гадафи је убзро после почетка устанка 2011. године заиста предлагао да се одрекне власти. Али САД су игнорисале његове позиве на помирње. Према Кјубриковим речима, Бела кућа је једноставно запретила Пентагону да води озбиљне преговоре о мирној предаји власти. А Гадафи је поставио свега два услова за свој одлазак – наставак борбе против групације Ал-Кадида у земљама исламског Магреба и укидање санкција против њега, његове породице и његових присталица.
Наравно, то нису били баш најпозитивнији ликови у савременој историји. Ипак, шанса да се избегне рат са много хиљада жртава, између осталог Американаца и европљана, вероватно је ипак постојала. Да ли она постоји сада, уз такве својеврсне методе реализације тежње руководства САД ка очувању мира?
Вадим Ферсович,
