Европски избори у нервози: Европске бираче већ плаше Путином
За мање од месец дана до избора за Европски парламент скоро у свакој од 28 земаља чланица ЕУ расте забринутост: колико ће снажно десни и леви, радикалне и врло радикалне партије увећати своју заступљеност у европском парламентарном Вавилону?
Скоро 350 милиона бирача Европе треба да одаберу за свој заједнички парламент 751 посланика. Последњи европске прогнозе дају фракцијама естаблишмента у Европском парламенту – Европској народној странци (десни центар), алијансама социјалиста и алијансама либерала 60-63% гласова. То је за 10% мање него што су оне имале до сада, али не делује као потпуна предаја позиција. Остатке ће поделити десни, леви и радикали разних боја.
Европски парламент који се бира ове године биће посебан. Њему ће први пут бити поверено да бира (утврђује препорученог од стране ЕУ) шефа Европске комисије. Ако десне, десно радикалне и леворадикалне странке добију до 30% места, оне могу да контролишу баланс гласова при свим важним гласањима.
Истина, друга школа мишљења тврди да се не ради о офанзиви десничара, већ о повлачењу европских политичара, о неуспеху политике ЕУ и њеног убогог руководства, а посебно о председнику Европске комисије Мануелу Барозуу и председнику ЕУ Херману Ван Ромпеју. Ови људи као да су слепи и глуви и не примећују шта се дешава унаоколо, и шта мисле обични европљани, каже лидер Партије независности Уједињеног Краљевства Најџел Фараџ.
- Када се Ван Ромпеј упушта у размишљања о демократској подршци тешњег политичког савеза, то код мене не изазива ништа осим смеха. О каквој демократији може да се ради, када се исти тај Ван Ромпеј односи према самој демократији са демонстративним презрењем. ЕУ у његовом актуалном виду није недемократска организација. То је фундаментално антидемократска организација.
Лидер алијансе либерала и демократа Европског парламента, Аустријац Ханес Свобода је изразио уверење да ће већина остати са центром, али радикалне партије ће сакупити поене. Он је такође позвао да се не бори против тих партија, већ да се води позитивна предизборна кампања и да се бирачи убеђују у сиправност својих предизборних програма.
Ипак, борба против политичких противника стиче све необичније форме. Бираче већ почињу да плаше руским председником Владимиром Путином. Последњи пример је аналитички реферат будимпештанског истраживачког центра Политикал Дапитал Инситут. Из њега следи да на изборима 22-25. маја своју заступљеност је увећати посланици крајње десних странака које „симпатизирају Путина“ по питању Крима. И да (цитирамо), „постоје основе да се сматра да ће руска дипломатија покушати да гради партијске породице у Европи“. Природно, против саме Европе.
Мађарски истраживачки центар Политикал Капитал Институт не сматра се посебно утицајним у ЕУ, али цитате из његовог реферата су одмах развукле на цитате европске новине. Углавном из централне и источне Европе.
Британски лодр Тебит, који је још за време Мргарет Тачер био председник Конзервативне странке Еглеске све ове закључке назвао је чистом глупошћу. Попут понашања глупог власника дућана који губи купце. Када бих имао бакалницу, рекао је Тебит, а клијенти ишли поред ње у суседну продавницу, ја их не бих клео на улици. Отишао бих и погледао шта мој сусед продаје тако привлачно.
Андреј Федјашин,
