Како може да изгледа конфликт због острва Сенакаку?
У току посете Јапану амерички председник Барак Обама изјавио је о спремности САД да испуне своје обавезе на заштити острва Сенкаку.
Ових дана сазнало се да Јапан намерава да изгради радиолокациону станицу на острву Ионагуни 150 километара од спорних острва, што је изазвало узвратне оштре изјаве са кинеске стране. Све то поново је привукло пажњу аналитичара за перспективе могућег кинеско-јапанског оружаног конфликта. Ситуацију процењује експерт Центра за анализу стратегија и технологија Василиј Кашин.
- Острва Сенкаку представљају огромне стене које штрче из воде, оне не само да су мале, већ имају и крање сложен рељеф. Њихова војна окупација у уобичајеном смислу речи нема резона. Заиста, како ће изгледати акција успостављања контроле над острвима од којих највеће има површину нешто већу од 4 квадратна километра, а а друго по величини само 1 квадратни километар?
Разуме се, у Јужном кинеском мору учесници територијалних спорова су заузимали и мања острва, подижући тамо бетонска утврђења која подсећају на средњовековна. Али ова утврђења су намењена углавном за политичко потврђивање већ постојеће ситуације и сама по себи нису срачуната да издрже озбиљан напад. Поред тога, подизање било каквих дуготрајних објеката захтева много времена.
У случају да Кина и Јапан покушају да разместе своје копнене јединице на острвима, ове снаге неће имати никакав војни значај. Због мале површине и неудобног рељефа острва они не могу тамо да се утврде, маскирају, да створе потребну инфраструктуру и поставе тешко наоружање. Они ће бити мета за авијацију опремљени високопрецизним бомбама и ракетама.Тако физичко заузимање острва ће бити само симболични акти који нема војни значај.
Противник може да покуша да избегне ескалацију конфликта и да одбије острва снагама својих специјалних одреда, али такав прилаз је ризичан. У војном погледу борба за ова мала острва може да се води само у облику ваздушне и поморске битке у којем су значајни губици страна неизбежни. Шта више, то ће бити битка упредива по техничком нивоу са биткама великих флота, какве није било од Другог светског рата.
Права поморска битка може да доведе до неочекиваних и непредвидивих резултата, зато ни једна од страна неће бити сигурна у успех. Многе технологије и тактички поступци, увежбани на маневрима, могу да не прораде, као што је већ било више пута у ратовима 20. века. Разумевање ове чињенице може да буде најбољи одвраћајући фактор за стране у конфликту.
Василиј Кашин,
