Циљајући на Русију, САД подривају ЕУ
Обећање председника САД Барака Обаме да ће увести санкције против читавих сектора руске економије као одмазду за њену политику у погледу Кијева може још више да искомпликује ситуацију у самом западном табору.
Питање о санкцијама против Москве и тако је озбиљно поделило ЕУ. А даља ратоборна дејства Вашингтона могу да ударе по ЕУ и економски. Али можда то и јесте главни циљ САД? – пита се наш коментатор Петар Искендеров.
Са самим Бараком Обамом све је јасно. Он је претрпео неуспех у реформисању система здравства и балансирању државног буџета – и сада мора хитно да тражи бирчаке резерве за своје присталице демократе. Ипак најпажљивији слушаоци ратоборних Обаминих декларација нису његови сународници Американци, већ становници ЕУ. Јер шта у пракси значе санкције против читавих сектора руске привреде? Подкопавање читавог комплекса трговинско-економских веза Русије и ЕУ у енергетици, саобраћајној, инфраструктурној, ракетно-космичкој сфери, грађевинској индустрији, металургији, машингорадњи и коначно туризму. При томе снажније од других ће пострадати економија оних дражва које су историјских тешње везане за Русију. А то нису само државе Централне и Источне Европе, већ и Немачка, Француска, Шпанија, Италија.
Није случано што све већу забринутост дешавање изазива у Немачкој. У јануару 2014. године председник Немачке Јоахим Гаук је потврдио да зависност економије земље од спољне трговине захтева осигурање приступа спољним тржиштима, стабилност у зони немачких спољнотрговинских интереса и одлучније вођство у послу продубљивања међународне сарадње.
Последња теза је јасно алудирала на незадовољство америчким лидерством у светским пословима. Тако да се један од адресата пооштравања антируске политике САД налази на Рајни. Уз то талас конфронтације са Москвом, на који активно подстиче европљане Вашингтон, добро се надовезује на планове одређених кругова за стварање трансатлантске зоне слободне трговине. Ипак сама идеја врло подсећа на покушај да се не опорави светска привреда, већ да се она сатера у још дубљу кризу, истакао је у разговору за Глас Русије директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки:
- Сличне зоне слободне трговине могу да се сматрају зонама слободног распростирања кризних процеса. То има очигледну аналогију – ко када би за време епидемије уместо затварања затворених територија на карантин њих отварали и спајали са мање зараженим.
Тако да није случајно што је управо Немачка, према подацима шпанског листа Ел Паис, стала на чело табора земаља у редовима ЕУ које се негативно односе према антируским санкцијама. Међу њима су Шпанија, Италија, и делимично Француска.
Низ земаља ЕУ већ је дало на знање Бриселу да ће затражити од њега компензацију губитака од санкција. Лист Ел Паис убраја у ту групу Бугарску, Мађарску и Румунију. А ММФ је поставио перспективе развоја ситуације у региону Централне и Источне Европе у директну везу са даљим развојем ситуације у Украјини. Ескалација полтичке кризе у Украјини носи нове ризике за читав регион, уверени су експерти ММФ. Акције САД које увећавају антируску хистерију очигледно су усмерене на формирање у продубљивање сличних ризика.
Жестоке изјаве које се чују са Капитола, поткопавају нормалне услове за трговину, наводи агенција Асошијетед Прес индиактивне речи аналитичара компанијe IG у Мелбурну Евана Лукаса. У таквим случајевима треба потражити заинтересоване за слично поткопавање снаге. И САД су овде главни осумњичени.
Петар Искендеров,
