Србско црквено благо из Мађарске изложено у Русији
На овај начин, приказавши црквену уметност Срба у Мађарској, желели смо симболично да покажемо да наши народи, заправо већ вековима живе не само као добри суседи, већ живе „под једним кровом“, у једној држави и узајамно обогаћују културе - речи су Андраша Барањија директора Мађарског културног центра у Москви.
У Музеју Андреја Рубљова у Москви, 23. априла је отворена изложба „Србска црквена уметност у Мађарској“. Отварању изложбе су присуствовали Епископ Будимске епархије СПЦ Лукијан, амбасадор Мађарске у Русији Ференц Нађ-Ребек, кустос изложбе Коста Вуковић, као и Генадиј Попов, директор Музеја Андреја Рубљова. На отварању је била присутна и заменица директора Галерије Матице српске из Новог Сада Данијела Королија-Црквењаков, коју питамо како је уопште дошло до организовања ове веома занимљиве изложбе:
- Цела ова иницијатива има своју историју коју је важно поменути, да би се боље разумело како је ова изложба дошла до Москве. Наиме, пројекат србска црквена уметност у Мађарској започео је 2011.године у сарадњи Галерије матице српске и Музеја српске православне епархије из Сент Андреје. Дакле, то су две институције- једна у Србији, једна у Мађарској које брину о србском културном наслеђу. У оквиру овог пројекта је 39 одабраних предмета који употпуњују слику о србском културном наслеђу у Мађарској, донесено у Галерију Матице српске у Новом Саду, потом конзервирано, рестаурирано и припремљено за излагање. А такође и каталошки обрађено у сарадњи кустоса два музеја, направљена је и објављена је публикација која је преведена и на енглески језик. Све ово као један комплетан музејски производ у сарадњи два музеја било је приказано у Новом Саду 2011.године и у Сент Андреји 2012.године.
Затим је на заједничку иницијативу, сада већ на нивоу институција културе Србије и Мађарске, та изложба приказана у мађарском културном центру- Балаши институту у Бриселу, у фебруару и марту 2013.године, уз изузетне оцене.
Ова изложба приказује заиста једну веома лепу сарадњу и пример како се мора сарађивати у раду на заштити културног наслеђа које у суштини не познаје административне границе.
Велики број експоната потиче из времена Велике сеоба Срба, али и многих наредних деценија и векова. До данас у Мађарској постоји велика србска заједница, коју углавном чине потомци управо оних Срба који су предвођени Арсенијем Чарнојевић, бежећи од Турака, крајем 17.века, уточиште нашли на територији данашње Мађарске. Са господином Андрашем Барањи, директором Мађарског културног центра у Москви говоримо о значају ове изложбе и за Србе и за Мађаре:
- Један од наших главних циљева, организујући ову изложбу био је да покажемо да иако је, на пример у поређењу са Русијом, Мађарска мала држава, у њој живи много разних националности. Ове мањине чине државу богатијом. Исто као што у Србији живи прилично много Мађара, тако исто и у Мађарској живи доста Срба.
На овај начин, приказавши црквену уметност Срба у Мађарској, желели смо симболично
да покажемо да наши народи, заправо већ вековима живе не само као добри суседи, већ живе „под једним кровом“, у једној држави и узајамно обогаћују културе.Са једне стране Мађарска је заиста постала богатија, захваљујући овим дивним изложеним црквеним предметима. Са друге стране, Србија је постала богатија у вези са тим што су они који су некад населили данашње територије Мађарске, створили ову дивну уметност. Са тим у вези је и општа србска култура постала богатија. Шта више, колеге из Новог Сада кажу да су многи предмети остали очувани само у Мађарској, да се ти или слични предмети више не могу наћи у Србији јер су изгубљени у ратовима...
За нас је ова изложба заиста симболична из перспективе тога што смо и руској публици показали да наши народи већ дуго живе у миру и чине културу својих суседа богатијом.
Заменицу директора Галерије Матице српске, госпдођу Данијелу Королија- Црквењаков питамо како је дошло до приказивања ове изложбе у Москви:
- Управо је иницијатива потекла опет од тог истог Балаши института, културног сервиса Амбасаде Мађарске, овог пута из Москве. Они су желели да србско црквено благо покажу руској публици и они су покренули иницијативу, организовали транспорт. За организовање такве изложбе потребно је и више од самог транспорта- што значи да су се опет као партнери укључили, норнално власник предмета- то је Србски црквени музеј из Сент Андреје и Будимска епархија. Опет Галерија Матице српске, као неко ко је у свему томе заиста све време један активан партнер.
С обзиром да Балаши институт у Москви нема свој изложбени простор, као што је у Бриселу то било у њиховом простору приказано, у Москви се као партнер придружио Музеј Андреј Рубљов у чијем простору су дела изложена. Посебно је важно рећи да је изабран диван амбијент за приказивње србског црквено-уметничког наслеђа. Колеге из Мађарског култирног центра су изложбу организовале на најлепши могући начин.
Јована Вукотић,
