Русија и Европа на прагу трећег гасног рата

30-04-2014 02:43:07 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/Marco Guada /cc-by-nc-sa 3.0/ |


После неколико напетих месеци Русија, САД и ЕУ дошли су до споразума о украјинској кризи. Ипак, ако су означени макар могући сценарији регулисања политичке кризе, гасни конфликт ће се тек разбуктати.

Почетком априла Гаспром је објавио да дуг Кијева за потрошени гас износи 2,2 милијарде доалра, а крајем године он може да постасте до 9 милијарди. Прошле недеље Владимир Путин је објавио да ако до маја дуг за руски гас не буде отплаћен, Москва ће прети на претплату система обрачунавања са Украјином. Узимајући у обзир то да су преговори о испорукама Украјини реверсног саса преко Словачку зашли у ћорсокак, ситуација је жалосна. После инцидената 2006. и 2009. године, када је Русија прекршила испоруке гаса Украјини, а зто значи и Европи, ЕУ се сасвим праведно плаши почетка трећег гасног рата између Русије и Украјине. И управо Европа ће у том рату бити губитник, сматра Шарл Сана, економски аналитичар, директор економских истраживачких ресурса AuCofre.com.

- Ни Русија, ни САД у том рату неће изгубити. А Европа која се налази између те две велике државе, заиста ће се наћи на губитку. Данас испоруке руског гаса износе 27-28% од укупног обима европског гаса. Очигледно да је улога Русије огромна и да данас ми нисмо у стању да прођемо без руског гаса. Уз то, због географских разлога, испоруке руског гаса се реализују прилично лако: реч је једноставно о гасоводима који пресецају европску територију. За испоруке америчког гаса из шкриљаца у Европу потребно је не само изградити рафинерије за прераду гаса, већ и успоставити сложене дијагностичке ланце. Тако ослободивши се од енергетске зависности од Русје, Европа доспева у потпуну зависност од САД. Што се тиче Русије, она ће лако наћи нова тржишта за свој гас, и првом реду то су наравно земље са тако високим енергетским потребама као што су Кина и Индија.

Западни аналитичар је такође изразио наду да Русија неће допустити прекиде испорука гаса у Европу и прекршити своје уговорне обавезе. Шарл Сана такође сматра да Европа са своје стране неће се одлучити на пооштравање економских санкција против Русије. У последње време види се јасна тенденција разграничења америчких и еворпских интереса. Европа више не може да игнорише проблем дефлације и криза у енергетској сфери очигледно јој не иде на руку.

Ана Карпова,