Украјина ће постати вечити дужник
Украјина може да добије 17 милијарди долара помоћи од Међународног монетарног фонда. Како пише агенција Блумберг, мисија ММФ одобрила је издвајање кредита Украјини. Прелиминарни договори предвиђали су издвајање зајма од 14 до 18 милијарди долара. Коначно решење савет директора ММФ може да усвоји на заседању 30. априла.
ММФ ће помоћи Кијеву да спасе економију од банкротства. Већ је позната сума ове помоћи – 17 милијарди долара. После зајма ММФ Кијев може да добије и кредите од других финансијских организација и земаља. Укупно Кијев очекује 27 милијарди долара помоћи. Ипак овог новца може да не буде довољно за обнову економије, а Украјина ће се претворити у вечитог дужника.
Већ до краја године спољни дуг Украјине ће изнети скоро 90 милијарди долара, а то је више од половине унутрашњег бруто производа земље. Тачније сваки украјински становник, укључујући пензонере и бебе, биће дужан по две хиљаде евра. Ако се ова сума претвори у гривне, то ће бити 23000 гривни. Како би Украјина вратила дуг, сваки становник земље треба бесплатно да ради читавих 7 месеци. Раније је један од председничких кандидата Украјине Олег Тјагњибок изјавио да међународна заједница може да отпише дугове, као што је било са Грчком или Пољском. Али опроштај 100 милијарди Грчкој био је условљен ризиком пада економије читаве еврозоне и евра као валуте. А економско чудо у Пољској десило се не због отписивања дугова, већ због пораста извоза робе из земље у ЕУ, инвестиција у производњу, милијарди субвенција и раста потрошње у Европи. А у Украјини до данас нема јасне економске стратегије, изјавио је Шеф одељења за земље и регионе Европског института РАН Владислав Белов.
- За сада влада коју представљају три лидера није понудила јасан економски програм, који би могао да увећа конкурентност привредно-политичког простора под називом Украјина. Нећемо заборавити да оно што се дешава на Југоистоку Украјине јесте пут ка економском банкротству. Зато што Југоисток осигурава до 40% унутрашњег бруто производа земље.
Украјини су за сада само дали дозволу на извоз робе у оквиру будуће асоцијације са ЕУ. Али иза гласне реторике о отвореном тржишту стоје жестока ограничења. С једне стране увозне таксе су укинуте или смањене за 95% категорија робе украјинског извоза. Са друге све раније квоте су биле сачуване. ЕУ је донела заштитне мере: ЕУ оставља себи право да ограничи количину „осетљивих“ производа који се увозе из Украјине, како не би дозволила штету по произвођаче у земљама ЕУ. На том списку је главни украјински извоз – прекрупа, свињетина, говедина, пилетина и прерађени прехрамбени производи. Тачније у сваком тренутку Брисел може да остави себи право да обнови важење царинских такси, ако увоз из Украјине преплави тржиште ЕУ. Између осталог, слободно тржиште за Украјину ће функционисати само до 1. новембра. Према речима независног бриселског експерта Френсиса Еванса, украјинској страни чак уз постојање свих могућности, неће поћи за руком да осетно прошири свој извоз у Европу. Тржишта ЕУ су препуњена, а потрошња у земљама пада. Ниска продуктивност, застерала опрема и одсуство инвестиција неће учинити украјинску робу конкуретној на европском тржишту. А отварање граница за европску робу ће коначно разорити све оне гране украјинске привреде које још покушавају да се одрже на површини. Изгледа да такав сценарио схватају сви, осим проамеричке и радкално расположене власти у Кијеву.
Татјана Голованова,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
