Слободна штампа је напунила 20 година
Генерална Скупштина УН је 1993. године 3. мај прогласила Светским даном слободе штампе. Аналитичари истичу да је у току протеклих година ситуација у погледу слободе штампане речи и даље остала сложена у низу земаља: висок је ниво незаштићености новинара који бране своје право на писање истине.
Први су путем званичне заштите права новинара кренули представници независне штампе у афричким земљама. Управо они су 1991. године усвојили „Виндхукску декларацију“ која је на све владе држава апеловала да обезбеде слободу штампе. Данас је слободна штампа обавезан атрибут сваке земље која себе назива демократском, убеђен је секретар савеза новинара Русије Павал Гутионтов:
- Апсолутно сам убеђен у то да није могуће изградити било какву модерну, демократску државу у 21. веку без слободне, независне и јаке штампе која ужива пошовање становништва. Штампа је врло дуго сахрањивана последњих година, неки су говорили да није потребна, да ће је променити интернет, пи-ар, непосредно информисање друштва од стране власти. Ништа слично се није десило.
Средства за масовно информисање непрестано изазивају полемику у друштву. Како истичу стручњаци, најопаснија земља за представнике медија је Сирија. Најновија упечатљива потврда за ово је повратак француских новинара после заробљеништва које је трајало скоро годину дана. Прошле године су били киднаповани у близини Алепа где су обавештавали о војном конфликту између побуњеника и владиних организација. Не само то, по подацима међународног Комитета за заштиту новинара за време сукоба је убијено преко 60 представника медија, а исто толико их је и киднаповано. Новинари се срећу с прогонима, плашењима и физичким насиљем.
Џулијан Асанж, оснивач познатог сервиса Wikileaks се данас с правом може назвати једним од најпознатијих новинара на свету. Због својих публикација које многе разобличавају, приморан је да води скривен живот селећи се се једног места на друго.
Руски новинари који су обавештавали о догађајима из Доњецка такође су били ухапшени од стране непознатих људи у маскама и истерани из Украјине. Забране уласка у земљу, притварање због необјашњивих разлога – то је оно што сустопице прати новинаре у њиховом раду. Међутим, засад ипак не треба рачунати на поуздану заштиту, сматра водећи аналитичар листа „Парламентска газета“ Јуриј Говердовски:
- Новинари се подвргавају прогонима и дискриминацији. То је безусловно, чињеница је дао во видимо у Украјини, па чак и с истим овим Асанжом који се такође може сматрати новинарем. Нисам чуо да постоји механизам заштите. Морална подршка се пружа новинарима који су доспели у такве ситуације. Нема успеха у покушајима да се издејствује учествовање званичних органа власти.
Посебна пажња се посвећује односима између штампе и власти, упућују се писма шефовима држава у којима се описују проблеми новинара не које би требало обратити пажњу. Али чак ни постојећи закони и делатност специјализованих организација не могу да обезбеде достојне услове за рад новинара, наставља Павел Гутионтов:
- Закони који се односе на штампу запањују тиме колико су нестручно и на брзину написани. Нема потребе да се оснива нека нова организација како би се ово стање поправило. Треба испуњавати своје обавезе које већ постоје, треба их испуњвати одговорно и разумно.
Светски дан слободе штампе је годишње подсећање међународне заједнице на људска права. Треба да штитимо ова права пошто она представљају основу демократије и реално утичу на живот људи у целом свету.
Диана Горшечникова,
