Неједнозначни савети Савета Европе

05-05-2014 05:26:22 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/WSCF Europe/cc-by/ vostok.rs |


На данашњи дан пре 65 година био је основан Савет Европе. Тренутно он спаја 47 земаља, од њих 28 су истовремено чланице ЕУ. Поред тога, значајни део чланова Савета Европе чланови су НАТО-а. Дата околност у многоме је условила слабост Савета Европе, учинивши га таоцем геополитичких игара, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Основни документи Савета Европе били су потписани 5. маја 1949. године у Лондону од стране 10 држава — Белгије, Данске, Ирске, Италије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Велике Британије, Француске и Шведске. Међу њима није било Немачке — али управо помирење са бившим непријатељем је било проглашено као један од главних циљева Савета Европе. Није случајно седиште било отворено у Стразбуру — француском граду на граници са Немачком, за чије поседовање водило се много ратова. Повеља Савета Европе је прогласила за његов главни циљ ”реализацију тешњег савеза између његових чланова ради зашите и популаризације идеала и принципа који представљају заједничко наслеђе и допринос њиховом економском и социјалном прогресу”.

Током каснијих деценија дати циљ формално остаје у центру пажње Савета Европа — али са једним кључним изузетком. Ради се о томе што у дату организацију нису улазиле земље социјалистичког блока. Значи, оне су биле лишене могућности да воде дијалог о општеевропским проблемима. Уз то у условима конфронтације два система основне полуге у европских структурама налазиле су се у рукама НАТО-а — створеним практично истовремено са Саветом Европе. Ова околност условима је ”секундарност” и окрњеност Савета Европе који је постао институционална карика антисовјетске кампање коју су иницирале САД и њихових западноевропски савезници — подсетио је у разговору за Глас Русије руски дипломата, професор Валентин Фалин:

- Одговарајући курс био је заузет одмах после смрти председника САД Рузвелта. 1946. године администрација новог председника Трумана је донела одлуку да ма какву политику да води СССР, само постојање Совјетског Савеза неспојиво је са интересима америчке националне безбедности. Називаћемо ствари својим именом: то је понављање Хитлерове тезе.

90-их година када је у Савет Европе ушла Русија, државе Централне и Источне Европе, ситуација је, како је изгледало, почела да се мења. Али не задуго. Заоштравање глобалне конфронтације је вратило Савет Европе у претходни систем координата — када су га одређене западне снаге кроистиле у сопствене геополитичке сврхе. При томе расте конфликт између институција у самом Савету Европе. Лидери европских држава, по правилу, испољавају склоност ка заједничкој европској сарадњи и укључивањуРусије у одговарајуће процесе, док обични посланици Парламентарне скупштине СЕ вежбају антируске фобије.

Актуална ситуација око Украјине то је очигледно зафиксирала. Лидери Савета Европе рекло би се покушавају да заузму објективан став, критикујући између осталог и власти Кијева. Тако председник Парламентарне скупштине СЕ Ан Брасер позива све стране на деескалацију стања, прекид свих провокационих насилних дејстава и поштовање женевских споразума. Али истовремено Парламентарна скупштина СЕ доноси резолуције о санкцијама, полагајући одговорност за дивљање анархије и неонацизма у Украјини на Русију. Јасно је да слична ”еиплепсија” када различити руководећи центри издају наредбе које се искључују, још више дискредитује Савет Европе. И не ради се само о самим посланицима, већ и о методици припреме одговарајућих извештаја који се одликују ”селективним” прилалом — истакао је у разговору за Глас Русије председник Руског института за националну стратегију Михаил Ремизов:

- У центру пажње аутора оваквих реферата по правилу налази се ограничени круг лица и структура које су партнери западних невладиних организација. Запад се традиционално оријентише управо на ове персоне и организације. А на многе друге преседане, између осталог на кршење људских права, не обраћа ни мало пажње.

Треба истаћи још једну карактеристику у савременој делатности Савета Европе. Позабавивши се геополитичким биткама, ова организација је фактички препустила саме себи друге проблеме у својим сопственим редовима. Генерални секретар Савета Европе Турбјерн Јагланд у свом последњем реферату самокритично је признао постојање у Европи ”највеће после хладног рата кризе људских права”. У документу се истиче да озбиљна кршења људских права међу којима су корупција, трговина људима, расизам и дискриминација, и даље постоје у читавој Европи.

Што се тиче ефективности антируских санкција, ево сведочења аналитичара глобалних тржишта компаније Алпари Крејга Ерлама. ”Ми смо већ видели колико су неефикасне дате санкције” — подвукао је он у интервјуу Асошијетед Прес и иронично додао: Ако наредних недеља ми будемо видели нове сличне санкције, инвеститори ће бити задовољни.

Петар Искендеров,