Пролећна олуја са зимским захлађењем

06-05-2014 09:50:46 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/U.S. Army Europe Images/cc-by- |


Како су саопштиле новинске агенције, 5. маја на територији Естоније започели су војни маневри под називом Пролећна олуја, уз учешће држава савезница из НАТО-а.

А дан раније у ваздухопловној бази Емари у близини Талина одржана је свечана церемонија дочека чете падобранаца из 173. ваздухопловно-десантне дивизије САД. Сусрет је удостојио својим присуством сам председник Естоније Томас Хендрик Иљвес. Индикативно је да после завршетка маневара чета ће остати у земљи бар до краја године. У Литванију у међувремену такође на дугорочној остнови стигао је одред пољских ловаца који ће патролирати ваздушним простором изнад балтичких земаља.

Формално маневри Пролећна олуја годишњи су — актуални, на пример, одржавају се већ 12. пут. Ипак овог пута они излазе ван уобичајених оквира. Како подвлаче медији, маневри 2014. ће постати највећи у читавој новијој историји Естоније, тачније после проглашења њене независности 1991. године. У њима учествује око 6 хиљада војника, између осталог већ поменута чета падобранаца САД од 150 људи, 90 пешадинаца из Велике Британије, одреди из Француске, Холандије, Белгије, Пољске, Литваније и Летоније. У маневрима ће учестовати ловци ратног ваздухопловства Данске и Пољске, као и пољски одреди ПВО са ракетним комплексом. Први пут у маневрима ће учестоваити тим сајберодбране из Француске.

Главни циљеви увећања војног присуства НАТО-а код западних граница Русије се не крију. Они су били објављени још почетком априла, после састанка министара иностраних послова земаља чланица алијансе. Ми смо утврдили пакет војних манифестација усмерених на јачање наше заједничке одбрамбене способности и на јачање савезне солидарности, изјавио је ових дана генерални секретар алијансе Андрес Фог Расмусен. Према његовим речима, алијанса није могла да се не одазове на молбу Пољске, Румуније и земаља Балтика о заштити од могуће агресије од стране Русије, пошто у овим земљама живи значајни део рускофонског становништва. Пошто је референдум становника Крима био представљен у НАТО престоницама као анексија дела украјинске територије од стране Русије, по датој логици, треба очекивати од Москве нова агресивна дејства.

У самој Украјини, како је саопштавано раније, од маја до новембра у акваторијуму Црног мора и западним областима такође ће се одвијати мултинационални маневри, у којима ће учествовати војни одреди из 18 земаља укупне бројности до 7000 људи. Између осталог, како је изјаиво ових дана Расмусен у интервјуу за немачки Франкфуртер Алемајне Цајтунг, реч је не просто о Криму, не просто о Украјини, већ о много већем. По његовим речима, циљ Русије састоји се у стварању сфера утицаја на постсојветском простору. Москва, изјавио је генерални секретар алијансе, немарава да на све начине омете зближавање бивших република СССР са Западом и да их примора да тупе у Евроазијски економски савез.

Сасвим је природно да је после застрашивања Русијом која увећава свој војни потенцијал, Расмусен је позвао европске савезнике да промене тренд и да пређу са смањења својих војних буџета на увећање. Како се каже, што је и требало доказати. Између осталог, сматра шеф одељења за европску безбедност Европског института Дмитриј Данилов, алијанса је већ прешла црту иза које не може бити повратка.

- Они треба да реагују на оно што су сами одредили као војну агресију и окупацију, каже Данилов. Зато друге реакције од НАТО-а није требало очекивати. Као друго, земље које су раније позовале на јачање фукнције колективне одбране, подразумевајући, наравно, опасност са Истока, сада кажу да су биле у праву, гледајте шта је испало. И у том контексту унутар НАТО-а више нема никаквих могућности за политичко супротстављање линији, говорећи језиком алијансе, на јачање одвраћања Русије. Обратног корака неће бити.

Како сматра експерт Дмитриј Данилов, захваљујући кризи у Украјини НАТО блок је нашао коначно циљ, изгубљену у годинама неуспешне мисије у Авганистану. Овај циљ је реанимација духа хладног рата у погледу Русије.

Олег Севергин,