Способности бесмртних ћелија људског организма
Општеприхваћено мишљење је да је људско тело смртно, као и сваки живи организам. Током дужег времена научници траже могућност да заобиђу природне законе и „преваре“ природу.
Током проучавања злоћудног тумора пре пола века, они су случајно открили то, што је постало највећи продор у медицини и отворило пут другим значајним открићима. То је линија бесмртних ћелија HeLa, најпознатија и широко коришћена култура људских ћелија, која се узгаја у лабораторијским условима за извођење медицинских истраживања и експеримената.
Зашто се оне могу сматрати бесмртним? У овим ћелијама дошло је до поремеђаја и отказивања лимита делења, такозваног лимита Хејфлика, током којег долази до постепеног старења и смрти ћелија. Пре појаве HeLa било је невероватно тешко вршити истраживања у различитим областима биомедицине, јер су друге културе ћелија веома брзо умирале.
Ћелије HeLa користе све лабораторије света, као најједноставнију и ефикаснију „људску аналогију“ да би се испитао нови лек или проверила реакција на било коју драж. Управо захваљујући HeLa обезбеђена је могућност за стварање вакцине против полиомијелитиса, утемељене су основе почетка генетске медицине, клонирања, вантелесне оплодње и стварање хибрида. Уколико почетком 50-тих година ове ћелије не би биле откривене, медицина би још дуго тапкала у месту.
Али дошло је до сплета случајних околности. У фебруару 1951. године у болницу „Џон Хопкинс“ на одељење гинекологије примљена је тридесетогодишња афроамериканка Хенријета Лакс. Након извршене биопсије био је констатован рак грлића материце. Болест се развијала изузетно брзо, и без обзира на лечење, у октобру исте године Хенријета је преминула. Ћелије њеног тумора, добијене током биопсије, биле су достављене на анализу Џорџу Геју, шефу лабораторије за проучавање ћелија. Управо је он приметио, да ћелије Хенријете нису умирале, него су се активно делиле током дугог времена, што уопште није било карактеристично за обичне ћелијске линије. Геј је почео истраживања и дошао до сазнања, да ћелије HeLa (акроним имена и презимена Хенријете Лакс) отварају пред научницима неслућене могућности.
У то време је у свету је букнула невиђена епидемија полиомијелитиса. Амерички вирусолог Џонас Солк је фебруара 1952. године разрадио прву у свету вакцину против полиомијелитиса. Међутим није могао да је примењује на пацијентима без њене темељите контроле, а за то су биле потребне култивисане ћелије у индустријским количинама. Времена је било мало, људи су умирали. И тада се он обратио Џорџу Геју, јер су му били познати његови „ћелијски експерименти“.
Јединственост бесмртних ћелија HeLa састоји се у томе, да су оне веома незахтевне. За њихов раст нису потребне плитке Петријеве шоље, у којима се може узгајати веома мала количина биоматеријала. Оне се могу узгајати у доста запремним судовима са хранљивом средином, а то је смањивало трошкове њихове производње до минимума и максимално повећавало добит. Тако је била постављена испорука биоматеријала за вакцине против полиомијелитиса, основана је велика компанија Microbiological Associates, која се и данас бави великим истраживањима и испорукама у области биомедицине, и зарађени су милиони долара... Од којим породица Лакс није добила ни цента. У САД 50-тих година није било закона, према којем је била потребна сагласност пацијента на коришћење његовог биоматеријала. Притом је компанија дуго времена чувала у тајности име „даваоца“ ових ћелија, а када је име Хенријете Лакс постало познато, њена породица није успела да добије надокнаду. И тек у новом веку, након што је декодиран геном постао доступан научној јавности, породица Лакс се обратила у суд и делимично добила поступак. Сада је геном приступачан само уколико се поднесе захтев у Национални институт здравства САД и уз сагласност Лаксових.
Иако су бесмртне ћелије HeLa у суштини ћелије рака, они имају све особине нормалних људских ћелија. Оне производе енергију, изграђују беланчевину и осетљиве су на инфекције. Због свега тога оне су и данас невероватно популарне и тражене у биомедицини. Као, уосталом, и у тајним владиним агенцијама, које испитују на њима различите врсте биолошког оружја.
Научници се још увек надају, да ће захваљујући генетском поремећају ћелија HeLa они успети да дођу до сазнања, како се може зауставити процес распада ћелија, да се спречи њихова смрт, и да се истовремено раст задржава у оквиру нормале. Уколико то буде могуће, онда ће човечанство имати један проблем мање - проблем старења.
Аљона Ракитина,
