Нова теорија еволуције сибирских научника
Вода одређује програм глобалне еволуције на Земљи, сматрају сибирски научници. Стручњаци Томског политехничког института прикупили су податке о међусобном утицају воде и руда и о променама њених геохемијских својстава у току милиона година. Они су дошли до закључка да су ове промене могле створити повољне услове за настанак живота на нашој планети.
Има много хипотеза о настанку живота на Земљи. Постоји мишљење да су се први организми у океану појавили због случајних судара молекула који су се претворили у аминокиселине. Друга варијанта је да је живот настао у гејзерима. Трећи је теорија панспермије, односно преношења живих бића из космоса уз помоћ астероида и комета. Сасвим егзотича верзија „контролисане панспермије“ гласи да су нам жива бића донеле беспилотне летелице високо развијених цивилизација.
Геолози из Томска су уверени да кључ за одгонетку живота треба тражити искључиво у процесима међусобног деловања воде и чврстих руда. Закључак се заснива на анлизи података добијених у експедицијама. Научници су узимали узорке и мерили су параметре воде у различитим регионима – тамо где се могу посматрати различите фазе њене еволуције. У оквиру пројекта истраживања су вршена у Кини, Казахстану, Вијетнаму, и наравно, у Русији, рекао је руководилац научног колектива Томског политехничког института Степан Шварцев.
- Сматрамо да је еволуција почела у неживој материји, у систему „вода-руда“ и откривамо механизме везане за то како се ово одвија у детаљима. Они се затим понављају у биолошким системима, али већ с органском материјом. Механизам је врло једноставан, као и све што је генијално. Вода не може постићи равнотежу с оним рудама од којих је створена Земља. То су базалти од којих се састоје све планете Сунчевог система. Вода не може да постигне равнотежу с овим рудама и раствара их. То је унутрашње својство воде. Ни земљотреси, ни нуклеарне експлозије, ништа не може да заустави ово растварање. Притом се стварају нова, секундарна једињења, којих није било на Земљи.
По речима научника, ово се може објаснити на примеру тога како функционише наш организам. Ми једемо и узимамо једне материје, али их организам касније прерађује и долази до синтезе потпуно нових материја. Исто тако у процесу еволуције функционише вода. У суштини, живот је облик постојања сложених водених система. У геохемијским процесима који се одвијају уз узајамно дејство воде и руде, постоји механизам појаве сложенијих једињења. Управо вода формира свет око нас, уверени су сибирски геолози.
Научни колектив Томског политехничког института већ 30 година проучава процесе „општења“ између воде и руда. За ово време је доказано да ови процеси апсолутно не зависе од спољашњих фактора. Вода одређује услове за стварање нових минералних и органских једињења којих на Земљи раније није било, односно одређује програм глобалне еволуције. Рад сибирских научника нема само историјски вектор, он је усмерен ка будућности – пружа могућност за прогнозирање промена у саставу воде и чак за проналажење нових налазишта руда. Између осталог, хидрогеолошки модел томских стручњака се користи за процену нафтних резервни Сибирске платформе.
