Савет Европе: демократске вредности, објективност и санкције

09-05-2014 02:19:56 | | Глас Русије, фото: East News/akg-images / Europaeisches Parl |


Пре 65 година, када је читав свет преживљавао последице Другог светског рата, европске земље су одлучиле да се уједине да би „браниле своје идеале“.

1949. године у Лондону су представници 10 земаља потписали статут Савета Европе. Седиште нове организације су сместили у Страсбуру, практично на граници Француске и Немачке. То је морало да симболише помирење европских држава. Био је проглашен циљ Савета – постизање већег јединства међу чланицама ради заштите и остваривања идеала и принципа, који су заједничка баштина, као и допринос њиховом економском и социјалном напретку. Тада је главни задатак био да се онемогуће нови ратови. То је било могуће да се постигне не само политичким путем, већ и економским, - каже заменик директора Центра научно-информативних истраживања глобалних и регионалних проблема Института научних информација за друштвене науке (ИНИОН) РАН Татјана Пархалина.

- Савет Европе је хуманитарни део. Све европске земље су мислиле на језиво искуство два светска рата. Задатак је био да се оне економски уједине како рат не би био учинковит. У хуманитарној сфери је био формиран СЕ. То је први европски институт, куда се учланила Русија после распада Совјетског Савеза.

Пре распада Совјетског Савеза СЕ је наступао као један од главних органа притиска на СССР. Таква политика се наставља и према Русији, која је пуноправна чланица организације од 1996. године. У СЕ никада није било апсолутно јединство ставова. У последње време разноврсност мишљења све више подсећа на супротстављање Русије и осталих чланица СЕ. Москви је већ било одузето право гласа 2000. године у вези са ситуацијом у Чеченији. Онда је ПАСЕ ставила питање о привременој обустави чланства Русије у тој организацији. Међутим, до тога није дошло, после годину дана су права била обновљена. Касније су европски политичари критиковали признање од стране Москве независности Јужне Осетије и Абхазије. Међутим, до стриктне разлике у погледима је дошло у вези са украјинском кризом. Још у време супротстављања на Мајдану ПАСЕ је оптужила Москву, што су украјинске власти обуставиле рад на споразуму о асоцијацији с ЕУ. После прикључења Крима Русији Москви су одузели право гласа у ПАСЕ, као и ускратили учешће у руководећим органима Скупштине. Управо је ова ситуација постала индикатор односа СЕ к људским правима, - сматра руководилац центра Немачких истраживања Института Европе РАН Владислав Белов.

- Још у совјетско доба грађани Крима су покушавали да уведу одговарајуће промене у законодавство. Кијев је одбијао све њихове покушаје. Све се завршило изласком Крима из састава Украјине на основу жеље грађана. Оно, што се тамо дешавало у току 23 године, СЕ није видео. Зашто се не би стало на страну грађана у вези са Кримом? Зато се СЕ, као и Европски суд, бави површинским питањима. Посебне судбине су веома важне, али када је реч о читавој заједници, СЕ не види њене проблеме.

Истовремено према ситуацији у Русији пажња је много већа – мониторинг обавеза све до сада није укинут. Зато је 2012. године гласала већина чланица ПАСЕ. Списак онога, што Москва мора да чини стално расте: Русија, са своје стране, инсистира да су све обавезе испуњене. Таква непропорционална и неефикасна делатност СЕ се објашњава не њеном структуром, већ акцијама конкретних представника, који не могу да се похвале политичком мудрошћу, - уверен је Владислав Белов.

Савет Европе је морао да буде орган за међународни дијалог и тражење заједничког, прихватљивог за све решења! Међутим, методи убеђивања у одлучивању су замењени отвореним приморавањем опонената и санкцијама за оне, који се не слажу.

Марија Баљабина,