Свет потресају ратови
Оружани конфликти, локални ратови, терористички напади и вршење геноцида. На светској карти и даље има много жаришта. Сваки дан у војним сукобима погине хиљаде људи. Зар свет, који је преживео у 20. веку најкрвавији рат, није научио његове лекције?
После завршетка Другог светског рата, чинило би се, сви су народи света стекли представу, колико је језив рат. Међутим, данас, после 69 година, оружани конфликти не јењавају, настављају се инвазије у друге земље, директне агресије, напади терориста. Све се то дешава без обзира на иступања и позиве ка миру УН-а. У 21. веку рат и деље остаје начин за решавање спорова, – каже научник Фонда историјске перспективе Павел Свјатенков.
- Сама чињеница да постоје регионални ратови, сведочи да међународни систем не постоји. Зато, ако сагледамо ситуацију из 1815. до 1855. године, када је у Европи постојала Света Унија, и од 1945. до 1991. године, видимо да у том периоду ратова у Европи није било. И то управо због тога, што је постојао стриктни систем зоне одговорности велесила, које нису допуштале никакве ратове. Могућност ратних конфликата сведочи да система нема или је он затајио.
Делегитимизација УН је призната чињеница. УН су се почетком 21. века фактички претвориле у глобалну хуманитарну организацију с неефикасним бироктатским апаратом. Четворогодишњи рат у Ираку, палестинско-израелски конфликт, бомбардовања Југославије и Либије, грађански рат у Сирији демонстрирали су читавом свету неспособност УН да решавају војне конфликте. Односно, да испуњавају оне функције, које су њима припале од самог момента њихових настанка.
Светско уређење, успостављено после Другог светског рата, више не постоји, - истиче директор Фонда за историјско памћење Александар Дјуков.
- Променила се политичка ситуација. Свет је постао моноцентричнији. Представници САД сматрају могућим да почињу ратове из простог разлога, што нико у свету не може да то спречи. Какве поуке могу да се науче из Другог светског рата, кда је срушен систем међународних односа. Када без обзира на забране СБ УН могуће је бамбардовати другу земљу, наметати јој своје представе о будућности света.
Експерти истичу још једну особину савремених конфликата. Агресија на неку земљу не почиње увек од оружаног напада. Све почиње од двоструких стандарда, економских санкција, информативних ратова и борбе за демократију, - истиче дописни члан РАН Вилен Иванов.
- Свакако, конфликти могу се развијати на различите начине. Они могу да имају карактер дипломатског супротстављања, економског. Природно је да је било који конфликт опасан. Например, Северна и Јужна Кореја. Или претензије у вези са острвима између Јапана и Кине. То су потенцијална жаришта напетости, која идеално морају да се решавају само дипломатским путем.
20. век је ушао у историју као најратоборнији и најкрвавији. У ратовима, оружаним конфликтима и другим форматима оружаног насиља је погинуло 150 милиона луди. Ревизија резултата Другог светског рата и одустајање од његових поука ће водити новим ужасним трагедијама у 21. Веку, – уверена је већина политиколога.
Светлана Калмикова,
