Косово, службени ауто за превоз купуса

13-05-2014 09:46:07 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Русија изгледа као огроман колач са кремом, којем што чешће прилазиш да одгризеш, то ћеш ситији бити. Какве везе има што се скоро назире крај колача, што ускоро можда на тацни остану само огрисци? Ставите уместо Русије Косово и добићете тему нашег данашњег разговора.

Широко разматрани сада у Србији скоро анегдотски случајеви попут коришћења министарских возила за превоз купуса вероватно би могли да легну у основу некакве књиге Михаила Салтикова-Шчедрина, руског писца-сатиричара из 19. века. О крађи он је писао: Русија изгледа као огроман колач са кремом, којем што чешће прилазиш да одгризеш, то ћеш ситији бити. Какве везе има што се скоро назире крај колача, што ускоро можда на тацни остану само мрвице? Ставите уместо Русије Косово и добићете тему нашег днашњег разговора.

Као што се зна, чињенице о ненаменском трошењу средстава из буџета Србије, улаганих у Косово у првој деценији 21. века, званично је потрдио Анкетни одбор скупштине Србије.

Наш данашњи саговорник је заменик председника НУНС Драган Јањић.

Хајде да поразговарамо о најпопуларнијим схемама, такорећи о утрошку новчаних средстава. Једна је широко позната и о њој је својевремено мени говорио Ранђел Нојкић из СПО: изградили су у србској општини Косово некакву јавну корисну зграду. Али затим се испоставило да је она изграђена само на папиру. Које су друге?

- Постоји више начина на које се трошио буџетски новац за Косово. У оквиру тог трошења било је јако много нелогичности и пљачки. Први начин је издвајање новца за Србе које раде на Косову у србским државним институцијама или су радили а сада примају социјалну помоћ. Начин усмеравања средстава је свакако могао да буде мало другачије уместо да се више обрати пажња како запослити те људи а мање на то како их социјално помоћи. Други начин је ПДВ порез. Тих 20% је била сива зона у којој су се људи различитих националности и усмерења богатили, то је била добра подлога за развој шверца. Довезите бензин на Косово преко административне границе, не платите ПДВ, тамо је јефтиније 20%, онда то нелегално пренесете у централну Србију назад или шаљете доле на југ, на део Косова који је под контролом косовских власти и тако се стварају шверцерске везе. Даље, заиста се дешавало да неки објекат прође кроз пројекат а на крају видите да нема објекта. у принципу, није било, а бојим се да и сада нема ефикасне контроле.

Из буџета Србије за 12 година издвојено је, према званичним подацима, око 3 милијарде евра. То је 650 хиљада дневно. Одређени део тих средстава је отишао у нечије џепове. Сада све сакупљене податке треба обрадити, осмислити од стране нових власти. Вероватно да ће нешто бити предузето. Али шта? Очекујете ли да ће неко ускоро сносити одговорност?

- Тај новац наравно никад неће бити пронађен, између осталог зато што у његово трошење су укључене десетине хиљада људи, начине на који је он потрошен врло су разуђени и немогуће вратити тај новац. Оно што јесте забрињавајуће то је да што немамо назнака да ће постојати нека ефикасна контрола. И друго, сада, након потписивања Бриселског споразума морају мењати и прилагођавати начине на које се буџетска средства пласирају на Косову, где нису створени услови да становништво живи од свог рада. То се не може исправити. Нити се новац може вратити, нити се ови проблеме могу решити на одговарајући начин. Млеко је просуто. Али може да се учини да буде боље у будућности.

Колико пута у штампи је истицана чињеница да људи који су се обогатили на најпроблематичнијем региону Србије, сасвим цинично су обиграли назив дела Матије Бећковића „Косово – најскупља србска реч“. Поставља се питање које може да се уброји у табуиране. Можда је Косово сада у том положају у ком јесте не само због притиска запада, страних лобија, центара светске моћи и сталог, већ и, да кажемо отворено, оне групе људи која је монетаризовала Косово, без обзира на то што, опет по Бећковићу, „том земљом Срби не могу трговати“.

- Па ја опет морам да се вратим на политику. Косово је, у стању у коме се налази, добрим делом (говорим о времену после доласка међународних снага на Косово) због начина на који је Србија покушавала да реши овај проблем. Постоји логична симбиоза између власти у Београду и оних људи који су се тако понашали на Косову. Патриотизам се у једном тренутку, нарочито у односу на Косово, показао као врло уносна ствар. Обично ствари полазе од тога како ви систем сетујете у целини. Овде није било никаквог сетовања, све се кретало у правцу у којем је све било потпуно могуће у оквиру једне опште фразе „Косово је Србија”, шта се испод тога догађало, није се много обраћала пажња. Морам рећи да је и раније било и људи из власти који су упозоравали на нелогичности у организацији целог овог посла али зато није било довољно слуха, нити се о томе довољно чуло у јавности јер „центри моћи” нису имали интерес да то постане важно питање.

Када у чувеној књизи Булакова Мајстор и Маргарита Мачак Бегемот цинкари директора варијетеа, наводно „Без разлога пали државна кола!“, томе позли не због садржаја поруке, већ зато што је њен аутор мачак, који при томе седи на столици, пије вотку и грицка мариниране печурке. Зато што је тако увек било: чињеница злоупотребе службених овлашћења и мита могла је да уплаши било кога, осим самих корисника мита. Још се то зове навика некажњености. Како су истакла нека србска издања, у многобројним примерима ненаменског коришћења средстава на Косову не фигурирају имена функционера владајуће странке у Србији. Руководство СНС најављује тоталну борбу против корупције, где неће бити својих и туђих. Ево шансе да се уверимо...

После извештаја Анкетног одбора којим је потврђено оно што је објављено, да се без икакве контроле на Косово троши у просеку око 650.000 евра дневно, а да тај новац не одлази онима којима је помоћ неопходна, ништа се није променило. Према документацији која је прикупљена, средства која се издвајају за Косово до данас су остала иста, а ништа није урађено на повећању контроле како се ова средства троше.

Тимур Блохин,


КАТЕГОРИЈЕ