Налазите се на страници > Почетна > Политика > Пограничне страсти

Пограничне страсти

13-05-2014 10:23:08 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Власти Кијева разматрају могућност увођења визног режима са Русијом. Ово је саопштио вршилац дужности шефа председничке администрације Сергеј Пашински. Он ”не искључује” могућност укидања безвизног режима између две земље ако билатерални односи достигну ”већу напетост”.

У међународно-правног полгеду државна граница између Русије и Украјине постоји од 24. августа 1991. године — када је Украјина изашла из састава СССР. У географском погледу она одговара административној граници РСФСР и УССР уз додатак Крима који се ове године придружио Русији. Копнени део границе је најдужна линија овакве врсте у Европи. Њена дужина још пре одвајања Крима је износила 1974 километара.

Такви су историја и географија. Са политичке тачке гледишта све до данашњег дана између Русије и Украјине постоји безвизни режим. Зато се функције пограничне контроле своде упрвом реду на праћење царинског режима. Украјина није члан Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана — мада од 2011. године улази у Зону слободне трговине ЗНД. Званично прелазак копнене границе дозвољен је само на главним аутомобилским и железничким магистралама. При томе огромна дужина ранице чини овакву контролу прилично условном: чак погранични стубови нису постављени читавом дужином. Ипак, локалне власти пограничних региона са обе стране одравају одређени ред. На многим путевима од локалног значаја постављене су пограничне ограде, које ометају шверц аутомобилима.

Украјинска страна не покреће први пут питање ревидирања у једностраном поретку актуалних пограничних споразума. О увођењу визног режима Кијев је почео да говори још крајем 2005. године када су у Украјини биле региостроване иницијативне групе за одржавање референдума о ступању земље у НАТО. Поред тога, Москви и Кијеву у последње две деценије није пошло за руком да регулишу питање разграничења водних простора у Керченском мореузу. Украјина је фактички одбила да испуни уговор потписан 2003. године, који је прогласио Керченски мореуз и Азовско море за ”историјске унутрашње воде” две земље и предложио њихово заједничко коришћење. Кијев је био незадовољан што је дати документ омогућавао Русији да не пушта у Азовско море војне бродове САД и других НАТО земаља.

Управо тежњом одређених украјинских кругова да ”утврде” пут евроатлантске интеграције објашњавају се поновни покушаји Кијева да пооштри погранични режим са Русијом. Ови покушаји су везани не само за визе за руске грађане, већ и за друга питања која Кијев убраја у сферу ”националног идентитета”. Сличне политичке снаге виде у томе извор очувња сопствене власти — објашњава заменик декана факултета међународне економије и светске политике руског Националног истраживачког универзитета Висока школа економије Андреј Суздаљцев:

- За украјински естаблишмент питање националног идентитета и питање легитимности њихове власти повезане су ствари. Управо зато он свим силама супротставља се претварању најраспрострањенијег руског језика у Украјини у државни језик.

Покушаји актуалних кијевских власти да изграде на граници са Русијом гвоздену завесу очигледно ће се наставити. У Кијеву покушавају да ”уђу” у НАТО у ЕУ под антируским паролама. Фактор одвраћања овде могу да буде пре проблеми у редовима саме ЕУ — истакла је експерт Института за земље ЗНД Валентина Гајденко:

- Украјина је политички врло ангажована земља. При томе све њене пријављене тежње налазе се у токовима ЕУ и очекивањима да је приме као придруженог члана. Могуће да ће криза у ЕУ отрезнити одређене главе.

Коментаришући могућ развој ситуације у односима Русије и Украјине, саветник председника Русије за регионалне економске интеграције Сергеј Глазјев у интервјуу за агенцију RBC подвукао је да могуће укидање руско-украјинске зоне слободне трговине на иницијативу кијевских власти коштаће Украјину око 30 милијарди долара. На крају до 2018. године земљи ће бити потребно спољних зајмова у висини од преко сто милијарди долара. Ово три пута премашује обим финансијске помоћи који су најавили ЕУ, САД и ММФ за предстојећих пет година, истиче експерт. Тако да антируске пограничне страсти које иницира Кијев могу да донесу огромне финансијске губитке не само самој Украјини, већ и читавој Европи.

Петар Искендеров,

Читајте више на Украјина из минута у минут