Европа помаже Украјини: "путна карта" за нигде
Председник Русије је саслушао предлоге шефа Организације за безбедност и сарадњу у Европи о решењу украјинске кризе. Владимир Путин и Дидје Буркхалтер су се срели у среду, 7. маја, у Кремљу. Руски лидер је изразио спремност да заједно анализирају ситуацију у Украјини. При томе, Путин је истакао да је став Москве о украјинском проблему Европи добро познат.
Није било потребе да се детаљно износи руски став о украјинском проблему. Владимир Путин је подсетио да је недавно разматрао с Буркхалтером "тешке и трагичне догађаје у Украјини". Од тог времена став Москве се није променио.
Са своје стране је председник ОЕБС предложио Путину да детаљно претресу "путну карту" за излазак из кризе. План је састављен за период до председничких избора, које су нелегитимне власти заказале за 25. мај. Буркхалтер сматра да је истовремено са одржавањем избора потребно организовати национално анкетиране о децентрализацији. То би морало да постане "широки национални дијалог", укључујући округле столове у регионима Украјине.
Није јасно, о каквом је националном дијалогу реч. За сада су догађаји у Украјини монолог Кијева, за који су скоро половина становништва земље људи ниже расе. Тешко је убедити ту половину да буде верна националоистичком курсу, за који се определила кијевска елита уз пратњу митраљеских рафала, топовских плотуна и ватре минобацача. На помолу је ново средство – Град – чији хитац уништава све живо на територији од неколико десетина километара. У арсеналу кијевских власти има једноставнија образложења, која нису убедљива – например, спаљивање зграде заједно са стотином закључаних у њој људи, као што је било у Одеси. Број жртава искреног разговора Кијева с Југо-Истоком износи око 100 људи.
Зашто међународне организације слабо реагују на масовна убиства у Украјини? С једне стране, оне демонстрирају жељу да реше кризу – али ништа конкретно ради тога не предузимају. Ствар је у томе, што лидирајућу улогу у томе игра не ЕУ, - сматра политиколог Сергеј Михејев.
- Прву виолину свирају Американци. Они фактички подстичу Кијев на вођење грађанског рата и на максимално сурове акције. Европа је ту секундарна. Уствари су Американци искористили Европу у свом интересу, и сада је уцењују тобожњом руском опасношћу, а можда и компромитујућим материјалима о европским лидерима, гурајући их на погоршање односа с Русијом. Мислим да наша стратешка линија мора да буде убеђивање пре свега Европе да Американци воде сувише опасну игру у Украјини, увлачећи у ту ситуацију не само Русију, већ и ЕУ. Мислим да Европљани морају да постану свесни тога.
У Бриселу морају да буду свесни и још нечега: неће бити нађен излазак из кризе, док европске земље повлађују нелегитимним кијевским властима, - истиче председник института за регионале стратегије Михаил Ремизов.
- Женевски споразуми су одбачени, и то доста отворено, после почетка опширне операције силе на југо-истоку с једне стране, с друге стране, после казнене операције у Одеси, где кривци нису били кажњени. Све то не може да се разматра другачије, него као одустајање од привржености мировним акцијама, који се декларишу у тим женевским споразумима. Зато не бих рачунао на међународно посредништво у регулисању украјинске кризе.
Једино на шта се данас може рачунати - да међународне структуре адекватно оцене оно, што се дешава у центру Европе. Међутим, ни ту наде нису велике. Запад је испао талац свог избора. Он се поуздао у одређене политичке снаге, превидевши њихове тесне везе с радикалима, уствари, неофашистима. Зато западним лидерима није једноставно да признају своје грешке. Последња иницијатива лидера ЕУ – објавити примирје бар за време председничке кампање, укључујући 25. мај – на Југо-Истоку су дочекали скептично. Кијевске власти су већ демонстрирале своје право лице. Оне ће искористити примирје како би обезбедиле тобожњу легитимност нових власти, а никако за разговоре са грађанима своје земље.
Игор Силецки,
