Налазите се на страници > Почетна > Економија > Жива и мртва вода

Жива и мртва вода

13-05-2014 11:01:42 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Александр Кирьяков/ vostok.r |


Улазак Крима у састав Русије открио је мноштво застарелих проблема који нису решавани док се полуострво налазило у саставу украјинске државе.

Тако за 23 године независности Кијев чак није ни покушао да реши питње снабдевања водом полуострва, а једини Севернокримски канал изграђен још у време СССР, одавно више не одговара никаквим стандардима. Ову ситуацију руске власти обећавају да ће поправити. Решавањем водних проблема Крима позабавиће се најбољи инжењери земље.

Прекиди испорука воде на Криму започели су крајем априла, када су кијевске власти неколико пута смањиле испоруку воде кроз Севернокримски канал. Тако су се оне светиле становницима Крима због њихове одлуке да уђу у састав Русије. Али проблем водоснабдевања Крима у многоме је везан за трошност инфраструктуре. За две деценије украјинска влада је довела све инжењерске системе истог тог Севернокримског канала до жалосног стања.

Уопште проблеми са водом на Криму су постојали увек и пре свега у његовом равничарском делу. У летњем периоду кише су тамо велика реткост. Многи токови средином лета пресуше. Решавањем овог проблема позабавили су се још средином прошлог века. Тада је и била донета одлука да се изгради Севернокрисмки канал, који је донео воде Дњепра на полуострво и претворио суву степу у благодатну оазу. То је била заиста изградња века, сећа се бивши министар водопривреде СССР Полад Полад-Заде који је координирао изградњу канала.

Велики део Крима је практично била пустиња, где ништа није расло, где није било воде. Чехов је поредио централни и сверни део Крима са тундром. Била је донета одлука да се изгради канал из Дњепра. Ова одлука је била донета када је била подигнута Каховска хидроцентрала и било направљено Каховско акумулационо језеро на Дњепру, тако да се појавила могућност регулисања вода Дњепра и њиховог коришћења за наводњавање. Био је изграђен канал дужине 406 километара. Он пресеца читаво полуострво са северозапада до југоистока. Путем он превладава успоне помоћу четири пумне станице и наводњава око 400 хиљада хектара. Ове пустињске територије су се претвориле у расцветани рај. Ту су били одлични приноси: и воће, и поврће, и кукуруз, и пшеница, и пиринач. Овај крај се ни од чега претворио у житницу.

Канал је осигуравао до 85% потреба Крима за слатком водом. Ипак последње 23 године Украјина није уложила у ремонт канала ни пару. На крају он је постао непогодан за коришћење, губици воде су достигли 50%. А вода је постала опасна по здравље. Садржај канцерогених једињења хлора био је 3-4 пута изнад горње границе СЗО. Даље коришћење канала би се претворило у еколошку катастрофу.

Размере проблема су оцениле руске власти. Министарство природе после уласка Крима у састав Русије, приступило је проради плана мера за снабдевање полуострва водом за пиће. Он предвиша између осталог изградњу акумулационог језера, уређење пумпних станица, ремонт и постављање водовода.

Акциони план такође претпоставља прелазак на економичнију пољопривреду и наводњавање прскањем, истиче шеф лабораторије за хидродинамику Института за водне проблеме РАН Валериј Зирјанов.

Наводњавање прскањем је увек корисно зато што то није технологија која толико троши ресурса као обично поливање. Ту треба развијати неколико технологија. Као прво, покушати да се вода пребаци из Краснодарске покрајине. Друго, ако тамо треба бушити бушотине. Ако се поставе још уређаји за претварање слане воде у слатку, проблем ће моћи да се реши.

Такође власти Крима су изјавиле да ће бити извршена реконзервација бушотина које су геолози открили још у време Совјетског Савеза и бити пробушене нове. Према оценам научника, из подземних извора Крим може да добија више од милион кубних метара воде дневно. То треба да буде довољно да се осигурају чак најпроблематичнији региони — градови Феодосија, Судак и Керч и читав југоисток Кримског полуострва.

Светлана Калмикова,