«Други Марс» у систему Јупитера?
28. априла Национална ваздухопловна и коамичка администрација САД (НАСА) упутила је Упит информације (Request For Information) за пројекат мисије на сателит Јупитера – Европу. Потенцијални пројекат треба да буде довољно јефтин (испод једне милијарде долара САД према ценама за 2015. годину) и да укључује приборе за истраживање како површине Европе, тако и њене унутрашње структуре и околног простора.
Овај докуменат још не значи да је мисија узета на извршење, али је очигледно да се у космичкој науци полако бележи оријентација на истраживање удаљених предела Сунчевог система.
Упит информације за мисију према Европи је део остваривања такозваног Десетогодишњег прегледа (Decadal Survey), који је објављен још у марту 2011. године. Симптоматично је да је негде у исто време НАСА прекинула планирање заједничке мисије у систем Јупитера, који је планиран да се оствари заједно са Европљанима и Јапанцима. Пројекат великих размера, који је добио радни назив - скраћеницу EJSM обухватао је три орбитална сателита за прецизно проучавање Јупитера и његова два сателита – Европу и Ганимед. У њега је планирала да се укључи и Русија са апаратом за слетање на Европу.
Након што је НАСА напустила пројекат, Европљани су морали да смање димензије потенцијалне мисије: сада се говорило о једном орбиталном сателиту ЕКА, а средиште пажње се померило са Европе на Ганимед.
Оба сателита су прекривена ледом, испод којег се, према претпоставкама, налази океан течне воде. Где постоји вода, постоје услови за потенцијални настанак живота, а уколико је та вода у контакту са минералима, онда је вероватноћа још већа. И на Европи, и, како су показали најновија истраживања, - на Ганимеду, контакт ове врсте је потпуно могућ. Међутим, док је на Европи дебљина леда око 10 километара, на Ганимеду је готово 100 км. То значи, да уколико живот, или материје које су претходница настанка живота, постоје на Ганимеду, њих ће бити знатно теже открити.
На основу постојећих технологија, једина шанса да се нешто открије састоји се у изналажењу начина да се продре до воде кроз лед. Може се пажљиво пратити и испитивати истицање воде на површину код пукотина у кори (уколико такве постоје), или ерупције делова океана у облику гигантских гејзера (плумова). Недавна посматрања преко свемирског телескопа Хабл показују, да такви гејзери нису искључени на Европи. Уколико се изврши лет кроз облако еруптивне материје, могу се прикупити његови узорци, и након испитивања се може доћи до неких нових закључака.
Све то добро објашњава, зашто управо Европа у систему Јупитера и даље привлачи научнике. У већ поменутом „Десетогодишњем прегледу“ она је заузело друго место према значају задатка, након наредног марсохода и важнија је од мисије према Урану.
Без обзира што је НАСА напустила пројекат EJSM, идеја експедиције на Европу није напуштена. Крајем 2011. године у САД су развијене концепције за три потенцијална пројекта: два орбитална и један са слетањем. Конгрес је одобрио издвајања у буџету 2014. године у износу 80 милиона долара за радове на овим концепцијама, и НАСА је затражила још 15 милиона за њихов наставак 2015. пореске године.
Упит информације који је лансиран крајем априла, је документ, у којем се предлаже да се достави на разматрање детаљан опис довољно јефтине (до 1 милијарде долара без средстава за лансирање) мисије, која би могла да реши пет задатака. Међу њима – карактеристика океана испод површине Европе, испитивање коре леде и воде испод њене површине. Осим тога током посматрања треба проучити површину, њен хемијски састав, да се дође до сазнања како је сателит добио данашњи облик (између осталог – порекло бразда на његовој површини) да се истражи веза планете са њеном околином из плазме, - питање доста интересантно, јер се Европа налази у области радиационих појасева Јупитера са повећаном концентрацијом високоенергетских честица са набојем. То условљава и посебне захтеве према конструкцији летелица и инструмената и уводи ограничења за мисију. Рок подношења предлога је 30. мај.
Занимљиво је да је истовремено, Лабораторија реактивног кретања НАСА објавила конкурс за моделирање потенцијалних гејзера на Европи – разумевање, како они раде, што је од великог значаја за будућу мисију. Очигледно да ће овај сателит и Јупитер у целини у перспективи постати други Марс по броју лансираних према њима свемирских летелица. Иако рокови лансирања потенцијалног америчког пројекта нису наведени, постоји одређена вероватноћа, да ће се он остварити још пре европског пројекта, чији је старт планиран 2022. године.
