Била сам прва девојка, која се нашла на бојишту

13-05-2014 01:32:33 | | Глас Русије, фото: East News/AP Photo/Tayeb/ vostok.rs |


Ова жена, без обзира на године, све до сада одлично изгледа. Може да се каже да има официрско држање тела.

Прва Египћанка, која се у рангу официра нашла на бојишту, прича Гласу Русије о свом животу, својим маштама, о својој визији будућности Египта.

- Зовем се Ибтисамат Мухамед Абдала. Ја сам кћи официра Мухамада Абдале. Рођена сам 1. фебруара 1927. године. Од малих ногу сам хтела да будем у египатској армији. Зашто? Од детињства сам била у окружењу војних лица. Мој отац и сва моја браћа су била војна лица, муж моје сестре је такође био официр. Била сам свесна да се они баве потребним и важним за друштво послом – те сам сањала да ће доћи време, када се удам за официра. Између осталог, касније ми се овај сан остварио. Имала сам и луду, како сам тада мислила, машту да сама служим у војсци. Још као дете сам волела да помажем људима, да негујем оне, коме је потребна моја помоћ. Зато сам се уписала у медицинску школу, добила диплому и почела да радим. Једном, 1948. године, када је у Палестини већ почео рат, прочитала сам у новинама да се тражи 75 добровољаца ради службе у армији.

Поднела сам документе, те је у једној каирској болници с нама разговарала помоћница краљице Египта г-ђе Фариде. Одмах морам да кажем да су за та слободна места узимали само људе из познатих породица. Мој је отац био официр, по том критеријуму ја сам одговарала таквом положају. Посебну улогу је одиграла и моја медицинска наобразба. После извесног времена су нам дали униформу. Колегиница и ја смо мислили да ћемо бити редови. Међутим, нам су долелили официрска звања. Постала сам поручник, те сам почела службу у војној болници. Оне жене, које су биле удате за градоначелника или министра, добиле су виша звања.

Како су се официри-мушкарци односили према вама, првим у Египту женама-војним лицима?

Углавном су се официри добро односили према нама, мирно су се понашали. Међутим, неки као да су хтели да питању, чиме се ту бавимо. Иначе су људи на улици били пренеражени, када су видели девојке у војним униформама. Међутим, видела сам, што се радују, поносни су на нас. Можете да замислите како смо ми биле поносне на наше нове војне униформе… Служба у армији ми је много пружила. Рецимо, постала сам већи ауторитет за моју браћу и сестре, мада сам била најмлађа. Они су ме конзултовали, када су имали неке проблеме. Затим су војне акције постале теже, било је много рањеника, те је требало 10 добровољаца за одлазак у Газу. Била сам прва девојка у нашој армији, која се нашла на бојишту. Моја се породица много бринула за мене.

Тамо смо се брзо одомаћиле, али сам била разочарана, што нас нису учили да пуцамо. Хтела бих да онај мали број девојака, које служе у нашој армији, научио да пуца. Јесте ли за то да би девојке служиле армију?

Свакако. У многим земљама оне служе. Зашто ми не можемо? Наше жене могу да науче да држе пиштољ или машинку. Можда данас то није потребно, али у случају мобилизације ми ћемо бити спремне.

Шта можете да кажете људима, који данас понављају доле војна управа?

Шта значи доле војна управа? Тај израз је постојао у време Турака. Данас је он неуместан. Занимљиво је: ако оду војна лица, ко ће нас бранити у случају напада? Зато желим да кажем онима, ко се с непоштоваем односи према армији, да су они – незналице, ништа не разумеју, чак и у случају, када имају високу школску спрему. Наша армија постоји од времена фараона. Током читаве историје наша армија је увек демонстрирала своју ефикасност.

Желим да честитам Египту, што се враћа себи, својим изворима. Од срца изражавам саучешће свакој кући, где је убијен војник, полицајац, цивил или новинар. Молим Бога да чува Египат.

Амру Омран,

КАТЕГОРИЈЕ