Кончита са брадом је слика Европе – хулиган који се назива „Стара дама“
Протекло такмичење за Песму Евровизије је на симболичан, али врло упечатљив начин показало да данашња Европа често уопште није оно што сама тврди да јесте. Наиме, као што се овогодишњи победник Евровизије лажно назива женским именом, јер је заправо мушкарац са брадом, тако се и Европа изгледа лажно представља као толерантна средина у којој се наводно поштују сви појединци, народи и државе - зато што се током целог такмичења на сваки помен Русије чуо громогласни звиждук очигледне мржње и нетолеранције.
При том је посебно забрињавајућа чињеница да се на том фестивалу, који је одавно престао да буде истинско музичко такмичење, претворивши се у политички перформанс за промоцију жељених погледа на свет – нико није осврнуо на такве изливе нетрпељивости према једној земљи учесници. А уколико се покушај објашњења за такво непримерено понашање публике своди на њено тобожње незадовољство поводом актуелног принципијелног става Русије у вези украјинске кризе, онда је поготово србска публика у београдској Арени пре неколико година, када је Србија била домаћин тог такмичења, имала далеко више разлога да громогласним звиждуцима испрати такорећи све учеснике Евровизије, с обзиром да је већина њихових држава бомбардовала Србију, а затим јој бесправно отела Косово.
Међутим, чак ни тада се из београдске публике нису чули погрдни звиждуци, иако је било довољно разлога за гласно негодовање. У сваком случају, на примеру овогодишње Евровизије се показало у којој мери је била исправна одлука да Србија откаже учешће на том прескупом фестивалу сумњивог квалитета, чиме се, ако ништа друго, показало на делу како се штеди новац грађана у тренуцима обећаног стезања каиша у целој држави. Осим тога, можда је дошло право време за већу афирмацију неких других међународних музичких фестивала, попут на пример „Славјанског базара“, који већ дуги низ година окупља певаче из многих земаља, а који је неоправдано запостављен, иако по свом карактеру веома личи на евровизијско такмичење. Штавише, у његову корист говоре чињенице да је подједнако гламурозан, али су за разлику од Евровизије, на њему потпуно незамисливи било какви изрази нетолеранције.
И мада балкански такмичари редовно учествују на „Славјанском базару“, па чак и побеђују на њему, као рецимо Жељко Јоксимовић или Тоше Проески, ипак се то такмичење никада у Србији не преноси у ударном телевизијском термину и са дужном пажњом, мада то објективно заслужује. Зато, најкраће речено – као што и сама Европа има алтернативу, тако и морално потрошена Евровизија такође има алтернативу, само је изгледа треба потражити. И напослетку, шта још рећи поводом оног што смо управо могли да видимо на телевизијским екранима пре неко вече на Песми Евровизије?
Дакле, баш попут распеване „госпођице“ Кончите која испод раскошне чипкане хаљине крије своју праву суштину, и Европа се уобичајено назива елегантним изразом „Стара дама“, а уствари се као овог пута, испод те маске често крије хулиган који са мржњом звижди Русији, а понекад богами и бомбардује неке земље и отима им читаве покрајине, као Србији у недавној прошлости. Другим речима – спољашност уме често да превари.
Ратко Паић,
