Србији не требају западне директиве јер има своју главу за размишљање
Када сам пре десетак дана указао на двоструке стандарде Кетрин Ештон и Штефана Филеа и навео тачне разлоге због чега је тај двојац из Брисела непоправљиво лицемеран, и када сам на крају поставио реторичко питање – да ли ће им ико у Београду скренути пажњу на њихову дволичност, врло брзо се показало да у Београду ипак постоји неко ко ће то да учини и то баш са наведеним аргументима.
Али и даље остаје неверица да ће бриселске чиновнике то зауставити у њиховим настојањима да принуде Србију на увођење санкција Русији. Наиме, иако је србски министар спољних послова Ивица Дачић прецизно приметио да „земље које данас говоре да Србија треба да осуди такозвано незаконито понашање Русије према Украјини, нису осудиле незаконито понашање Косова у односу на Србију“, као и то да „двоструки стандарди никада нису били добри“, остаје чињеница да се бројни европски лицемери без имало устручавања и даље труде да постигну свој циљ, мада им је Дачић још дословно поручио да „ми имамо главу да размишљамо“ и да Србија нема обавезу и неће уводити никакве санкције Русији.
Острашћеност бриселских службеника се потом видела и онда када су захтевали од премијера Србије Александра Вучића да одустане од свог одмереног става по том питању, што је и он сам потврдио рекавши да је Запад тражио од њега да Србија уведе санкције Русији. Иначе, потврда исправности принципијелне позиције србског премијера и његовог министра иностраних послова је стигла чак и са места где би је мало ко очекивао – из Словеније, која теоретски има много већу обавезу од Србије да следи спољнополитички курс који је трасирала Европска унија, будући да је реч о пуноправној чланици те организације. Ради се о томе да се словеначки шеф дипломатије Карл Ерјавец у својој најновијој изјави заложио против нових европских санкција Русији, истакавши да би њихово евентуално увођење имало, како се изразио, веома негативне последице за Словенију, а то је поткрепио оценом да би оне биле погубне за Словенију јер би значиле велики пад тамошње привреде.
Из тог разлога, по писању словеначких медија, Ерјавец је недвосмислено нагласио да не жели увођење санкција против Русије. Према томе, ако ни чланице Европске уније не виде сврсисходност тог неразумног поступка и не желе да у њему учествују, утолико више има смисла порука србског руководства да не само из економских, него такође и из моралних и пријатељских разлога, одбија да се придружи отвореној хајци на Русију.
Па ипак, упорност Запада се наставља. Представница Стејт департмента Џенифер Псаки је изјавила да Сједињене Државе не признају резултате референдума у Доњецкој и Луганској области у Украјини, зато што по њеним речима они нису били у складу са украјинским законима. Наравно, ако је то разлог за увођење санкција суседној Русији, шта би тек требало рећи за србско Косово, где никаквог референдума и није било, већ само бомбардовање. А о усклађености са србским законима да и не говоримо.
Стога, имајући у виду огромну количину западне недоследности, нема никакве сумње да је Дачић био у праву када је констатовао да – „Србија има главу за размишљање“.
Ратко Паић,
