Европа се опире антируској политици САД
Један од последњих примера је Француска, која не намерава да одустане од испоруке два војна брода типа Мистрал Русији. Индикативно је што је ова одлука донета после ислагања помоћника државног секретара САД за Европу Викторије Нуланд, која је 8. маја отворено упозорила Париз на овај посао. Став Стејтдепартмента изазива резигнираност у Јелисејској палати, где радо говоре о томе да американци подмећу Французима, терајући их да жртвују реалне нацоналне интересе у име доктрине трансатлантске солидарности. Говори војни аналитичар Михаил Ходорјонок.
У случају раскидања уговора за испоруку ова два носача авиона уследиће врло значајне казне. Као друго, то је посао за француска предузећа. Актуални економски положај Европе не може се назвати добрим. А осујећивање уговора ће ударити по радним местима. То није у интересима Париза.
Постаје јасно да улога Русије у украјинској кризи није тако велика као што то осликавају њени геополитички опоненти. Зато трећи пакет санкција се налази под знаком питања. Његово покретање ће бити велики ударац за економију земаља чланица. При томе најјаче ће санкције погодити земље Балтика, расположене посебно антируски.
Прагматични став заузимају власти Грчке, Мађарске, Луксембурга, Аустрије, Шпаније, Бугарске, Кипра, Малте и Португалије. При томе неки од њих захтевају од Брисела новчану компензацију за бојкот Москве. Пошто, рецимо придруживање Словеније анитруским сакнцијама ће имати врло негативне последице по националну економију и довести до смањења унутрашњег бруто производа за 1,3%. А грчки буџет због трговинског рата са Русијом ризикује да се лиши 7,5 милиона евра од туристичког бизниса.
Што је индикативно, против санкција иступају и три највеће економије Европе. О француском ставу поводом Мистрала смо већ говорили. Британци не желе да замрзну милијарде актива руских олигарха у Лондону. А немачки бизнис позива Берлин да се предомисли и да не ствара тешкоће хиљадама фирми које раде са Русијом. У том контексту врло актуалан је позив бивешег канцелара Немачке Герхарда Шредера да мање мисли о санкцијама против Русије и више о сопственим интересима.
У целини, сваки члан ЕУ у том погледу има своје резоне. Важно је да енергични покушаји Вашингтона да створи привид заједничког антируског фронта наилазе на активан отпор, чим почне да се говори о реалној економији. Европа се на парадокаслни начин више плаши трећег пакета антируских санкција него сама Русија.
Разуме се, све још може да се промени. Ситуација је превише сложена да би се сигурно прогнозирала будућност. Трансатлантска солидарност може да надвлада економски прагматизам. Али може да се деси и супротно. Јер Западу је све теже да игнорише реалност на коју упорно скреће пажњу својих европских партнера Руска Федерација.
Највероватније већ у скорије време Запад ће без посебне буке укинути санкције уведене против Русије. Са једне стране то ће омогућити западним политичарима да узму у обзир забринутост сопствених финансијско-индустријских кругова, са друге — пружиће могућност да се сачува образ. Мада, треба рећи да је овај образ већ умрљан: реакција на придруживање Крима Русији показала је као прво лицемерје и двоструке стандарде Запада у погледу преосталог света, као друго, ограниченост могућности утицаја на светску политику помоћу ултиматума и уцена.
Сергеј Дуз,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
